Кауција за пластику може коштати 100 милиона евра
Америчка привредна комора (AmCham), НАЛЕД и Удружење пивара Србије подржавају напоре Владе и Министарства заштите животне средине за унапређење система управљања амбалажом и амбалажним отпадом, али упозоравају на то да Нацрт закона о изменама и допунама Закона о амбалажи и амбалажном отпаду, који је ушао у јавну расправу, неће бити добра основа за успостављање функционалног и одрживог депозитног система.
Чланице тих удружења се слажу у оцени да депозитни систем може бити решење, али инсистирају на томе да закон мора да обезбеди високи ниво предвидљивости у погледу будућих обавеза за грађане и привреду.
Како се додаје у саопштењу, инсистирају и на томе да успостављање система буде засновано на свеобухватној анализи која ће препоручити најбољи систем за Србију, најефикаснији и финансијски најповољнији за привреду и потрошаче, као и на томе да прелазни период за увођење новог система мора бити најмање три године.
„Текст Нацрта закона указује на то да ће високи трошак увођења система сносити грађани и привреда и оставља бројна отворена питања”, наводи се у заједничком саопштењу удружења.
Као пример, наводе да, уколико би машине за прихват амбалаже биле постављене само у великим трговинама, које чине тек око 30 одсто свих трговинских објеката у Србији, у неравноправном положају нашли би се становници мањих места, старије особе и особе лошијег материјалног статуса јер би им, кажу, била ограничена могућност враћања амбалаже, што би за њих у пракси значило повећање цена производа.
„Остало је недефинисано и да ли ће грађани одмах по повраћају амбалаже добијати новац или само потврду с којом ће касније преузимати депозит, што би им додатно повећало трошкове и одузимало време”, указује се саопштењу.
Обавеза да прихватају амбалажу и враћају депозит могла би, додају, да угрози пословање малих трговаца уколико тај сегмент система не буде детаљније уређен.
Чланице поменутих удружења истичу да је депозитни систем најкомплекснији за имплементацију и захтева значајна улагања, највећа у односу на све постојеће системе.
Без прецизнијег законског дефинисања депозитног система, држава се може суочити с низом ризика као што су, како кажу привредници, губитак buyеtskih прихода које је потребно покрити из других buyеtskih средстава, појаву сиве економије услед покушаја нелегалног стицања зараде. Не треба искључити ни могућност појаве корупције у оквиру система транспорта и рециклаже.
Студија компаније „Дилојт” из 2019. указује на то да би почетни трошкови формирања депозитног система били готово 100 милиона евра, а годишње одржавање би коштало око 130 милиона евра, што би до 2030. подигло укупне трошкове успостављања система на 1,2 милијарду евра.
Имајући у виду, како кажу, изузетно висока улагања, захтевност ситема и ризике у случају лоших и недефинисаних законских решења, удружења су поново позивала ресорно министарство да настави дијалог с индустријом, започет у оквиру Радне групе за израду Нацрта.
Позивају Министарство да уважи предлоге удружења за регулисање система по највишим стандардима, на основу најбољих европских пракси и најновијих трендова, као и на основу знања и искустава чланица у увођењу депозита на развијеним тржиштима.
Д. Млађеновић