Инфлација у Србији у мају убрзала на 3,5 одсто: Kривац нафтни деривати, храна јефтинија него прошле године
Међугодишња инфлација је у мају износила 3,5 одсто, а њеном убрзању, са 3,3 одсто из априла, у највећој мери је допринео наставак раста цена нафтних деривата, показују подаци Републичког завода за статистику, објавила је Народна банка Србије.
На месечном нивоу, како наводи НБС, раст потрошачких цена је у мају износио 0,3 одсто, уз највећи допринос цена производа и услуга унутар базне инфлације и цена нафтних деривата. У оквиру цена хране, које су у просеку имале готово неутралан допринос месечној инфлацији, цене непрерађене хране су у мају снижене за 0,6 одсто (по основу снижења цена свежег поврћа и меса), док су цене прерађене хране порасле за 0,4 одсто.
У односу на мај прошле године, цене хране и безалкохолних пића ниже су у просеку за 1,5 одсто. Расту цена у оквиру базне инфлације од 0,4 одсто на месечном нивоу, у готово подједнакој мери допринеле су цене производа и цене услуга. На међугодишњем нивоу, базна инфлација је наставила релативно стабилно кретање и у мају је износила 4,5 одсто.
Цене енергената су, под утицајем поменутог поскупљења нафтних деривата, на месечном нивоу повећане за 0,8 одсто, док је међугодишње посматрано, раст цена енергената у мају убрзао на 10,3 одсто. Према актуелној пројекцији, инфлација би требало да настави да се креће у границама циља до септембра, а да се након тога, крајем ове и почетком наредне године, привремено нађе благо изнад горње границе циља, под утицајем више светске цене нафте и других примарних производа, као и ниске базе из септембра прошле године услед примене уредбе којом су марже у трговини на велико и мало биле ограничене на 20 одсто.
Под претпоставком да је актуелни енергетски шок привремен, инфлација би потом требало да успори и да се врати у границе циља средином 2027, а затим да у тим границама остане до краја периода пројекције.
Е. Д.