Inflacija u Srbiji u maju ubrzala na 3,5 odsto: Krivac naftni derivati, hrana jeftinija nego prošle godine
Međugodišnja inflacija je u maju iznosila 3,5 odsto, a njenom ubrzanju, sa 3,3 odsto iz aprila, u najvećoj meri je doprineo nastavak rasta cena naftnih derivata, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, objavila je Narodna banka Srbije.
Na mesečnom nivou, kako navodi NBS, rast potrošačkih cena je u maju iznosio 0,3 odsto, uz najveći doprinos cena proizvoda i usluga unutar bazne inflacije i cena naftnih derivata. U okviru cena hrane, koje su u proseku imale gotovo neutralan doprinos mesečnoj inflaciji, cene neprerađene hrane su u maju snižene za 0,6 odsto (po osnovu sniženja cena svežeg povrća i mesa), dok su cene prerađene hrane porasle za 0,4 odsto.
U odnosu na maj prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića niže su u proseku za 1,5 odsto. Rastu cena u okviru bazne inflacije od 0,4 odsto na mesečnom nivou, u gotovo podjednakoj meri doprinele su cene proizvoda i cene usluga. Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija je nastavila relativno stabilno kretanje i u maju je iznosila 4,5 odsto.
Cene energenata su, pod uticajem pomenutog poskupljenja naftnih derivata, na mesečnom nivou povećane za 0,8 odsto, dok je međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u maju ubrzao na 10,3 odsto. Prema aktuelnoj projekciji, inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja do septembra, a da se nakon toga, krajem ove i početkom naredne godine, privremeno nađe blago iznad gornje granice cilja, pod uticajem više svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, kao i niske baze iz septembra prošle godine usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto.
Pod pretpostavkom da je aktuelni energetski šok privremen, inflacija bi potom trebalo da uspori i da se vrati u granice cilja sredinom 2027, a zatim da u tim granicama ostane do kraja perioda projekcije.
E. D.