(ВИДЕО) Пре више од 60 година УНЕО ПРВУ ТАМБУРУ у Музичку школу! СПОМЕН-ПЛОЧА ЛАЗАРУ МАЛАГУРСКОМ Зачетник тамбурашког образовања у Суботици добио трајно обележје
Звук тамбуре који је Лазар Малагурски први пут унео у учионице суботичке Музичке школе пре више од шест деценија данас одјекује кроз четири класе и десетине оркестара расутих по граду.
У част тог пионирског доприноса, у атријуму школе свечано је откривена спомен-плоча овом педагогу, и то у години која носи двоструку симболику: сто година од његовог рођења и петнаест од смрти.
Иницијативу за подизање обележја покренуо је његов син Александар Малагурски, а церемонија откривања окупила је бивше ученике, садашње професоре и руководство школе. Сви они сложили су се у оцени да Малагурсков допринос развоју тамбуре у Суботици тешко може да се измери бројевима, премда и ти бројеви говоре сами за себе.
Већ 1962. године, када је формирао одсек за тамбуру, Лазар Малагурски био је једини наставник тог инструмента у читавом граду. Тај одсек био је уједно и први те врсте у тадашњој Југославији, што Малагурског смешта не само у локалну већ и у ширу музичку историју. Потпуно посвећен педагошком раду, годинама је сам носио терет образовања младих генерација, да би тај труд временом уродио плодом који данас броји стотине активних музичара.
Директорка Музичке школе Драгана Николић истакла је да су из тог раног напора изникли бројни тамбурашки оркестри који данас делују у Суботици. Школа у којој је Малагурски радио сада има четири успешне класе тамбуре, на нивоу и основне и средње школе, што је директна последица темеља које је он поставио. Николић је нагласила да је церемонија откривања спомен-плоче пре свега израз захвалности бившем наставнику чији рад и данас обликује музички живот града.
Прича се да је током дугогодишње каријере, кроз рад у школи и ангажман у културно-уметничким друштвима, Малагурски обучио више од две хиљаде младих тамбураша. Из те велике базе музичара стасали су и професори који данас преносе знање на нове генерације. Одлазак у пензију обележен је великим концертом његових бивших ђака, што само по себи говори о дубини везе између учитеља и оних које је обликовао.
Мира Темуновић, његова некадашња ученица и данас професорка тамбуре, описала га је као изузетно преданог и визионарског педагога који је увек имао нове идеје и упорно радио на њиховом остварењу. Рекла је да се према ученицима односио као према сопственој деци и да су га сви од миља звали чика Лазо. По њеним речима, његов допринос тамбурашкој литератури и образовном систему у музичким школама једноставно нема мерила.
Син Александар Малагурски објаснио је да је школа увек била на првом месту у очевом животу, док је рад у културно-уметничким друштвима био секундарна активност. Нагласио је и да су четири садашња професора тамбуре у суботичкој школи непосредни наставак онога што је његов отац својевремено градио сам, без икакве претходне традиције на коју би се могао ослонити.
За породицу Малагурски, спомен-плоча представља формално и трајно признање за живот који је био у потпуности посвећен музици, граду и генерацијама које долазе.
Текст, фото и видео: Сандра Иршевић
