(VIDEO) Pre više od 60 godina UNEO PRVU TAMBURU u Muzičku školu! SPOMEN-PLOČA LAZARU MALAGURSKOM Začetnik tamburaškog obrazovanja u Subotici dobio trajno obeležje
Zvuk tambure koji je Lazar Malagurski prvi put uneo u učionice subotičke Muzičke škole pre više od šest decenija danas odjekuje kroz četiri klase i desetine orkestara rasutih po gradu.
U čast tog pionirskog doprinosa, u atrijumu škole svečano je otkrivena spomen-ploča ovom pedagogu, i to u godini koja nosi dvostruku simboliku: sto godina od njegovog rođenja i petnaest od smrti.
Inicijativu za podizanje obeležja pokrenuo je njegov sin Aleksandar Malagurski, a ceremonija otkrivanja okupila je bivše učenike, sadašnje profesore i rukovodstvo škole. Svi oni složili su se u oceni da Malagurskov doprinos razvoju tambure u Subotici teško može da se izmeri brojevima, premda i ti brojevi govore sami za sebe.
Već 1962. godine, kada je formirao odsek za tamburu, Lazar Malagurski bio je jedini nastavnik tog instrumenta u čitavom gradu. Taj odsek bio je ujedno i prvi te vrste u tadašnjoj Jugoslaviji, što Malagurskog smešta ne samo u lokalnu već i u širu muzičku istoriju. Potpuno posvećen pedagoškom radu, godinama je sam nosio teret obrazovanja mladih generacija, da bi taj trud vremenom urodio plodom koji danas broji stotine aktivnih muzičara.
Direktorka Muzičke škole Dragana Nikolić istakla je da su iz tog ranog napora iznikli brojni tamburaški orkestri koji danas deluju u Subotici. Škola u kojoj je Malagurski radio sada ima četiri uspešne klase tambure, na nivou i osnovne i srednje škole, što je direktna posledica temelja koje je on postavio. Nikolić je naglasila da je ceremonija otkrivanja spomen-ploče pre svega izraz zahvalnosti bivšem nastavniku čiji rad i danas oblikuje muzički život grada.
Priča se da je tokom dugogodišnje karijere, kroz rad u školi i angažman u kulturno-umetničkim društvima, Malagurski obučio više od dve hiljade mladih tamburaša. Iz te velike baze muzičara stasali su i profesori koji danas prenose znanje na nove generacije. Odlazak u penziju obeležen je velikim koncertom njegovih bivših đaka, što samo po sebi govori o dubini veze između učitelja i onih koje je oblikovao.
Mira Temunović, njegova nekadašnja učenica i danas profesorka tambure, opisala ga je kao izuzetno predanog i vizionarskog pedagoga koji je uvek imao nove ideje i uporno radio na njihovom ostvarenju. Rekla je da se prema učenicima odnosio kao prema sopstvenoj deci i da su ga svi od milja zvali čika Lazo. Po njenim rečima, njegov doprinos tamburaškoj literaturi i obrazovnom sistemu u muzičkim školama jednostavno nema merila.
Sin Aleksandar Malagurski objasnio je da je škola uvek bila na prvom mestu u očevom životu, dok je rad u kulturno-umetničkim društvima bio sekundarna aktivnost. Naglasio je i da su četiri sadašnja profesora tambure u subotičkoj školi neposredni nastavak onoga što je njegov otac svojevremeno gradio sam, bez ikakve prethodne tradicije na koju bi se mogao osloniti.
Za porodicu Malagurski, spomen-ploča predstavlja formalno i trajno priznanje za život koji je bio u potpunosti posvećen muzici, gradu i generacijama koje dolaze.
Tekst, foto i video: Sandra Iršević
