Trijatlonac Ognjen Stojanović: Mauricijus mi je nova baza

Ovaj Novosađanin odlično je počeo sezonu, najpre pobedio na trci Azijskog kupa u Indiji, a potom je osvojio i treće mesto na Afričkom kupu na Mauricijusu. Na taj način, uspeo je da obezbedi bitne poene za kvalifikacioni proces za Olimpijske igre u Tokiju, što mu je glavni cilj. S obzirom na to da je najveći sportski događaj odložen za sledeću godinu, planovi su mu se malo promenili, ali fokus je ostao isti – obezbediti kartu za Japan i postati prvi trijatlonac iz Srbije na Olimpijskim igrama. Za sada, zbog koronavirusa 30-godišnji Stojanović ostao je na Mauricijusu.

Kako je došlo do toga da odlučite da ostanete na tom ostrvu?

– Imao sam let za Srbiju dan posle trke, ali zbog uvedenih mera u našoj zemlji, čekalo me je dve sedmice izolacije. Na ostrvu još uvek nije bio nijedan slučaj virusa i, posle dosta razmišljanja i sagledavanja rizika, odlučio sam da ostanem, jer mislim da će mi to biti dobro za trening, odnosno da ću imati mogućnosti da plivam, vozim i trčim. Kod kuće bih morao u izolaciju, bazeni su zatvoreni i ne bih mogao da trčim napolju dve sedmice, koje su posle produžene na četiri – objasnio je Ognjen.

Kakva je sada situacija na Mauricijusu s obzirom na to da su, samo dan posle odluke da ostanete, i tamo potvrđena prva tri slučaja koronavirusa?

– Već posle dva dana od pojave virusa, uvedena je 24–časovna izolacija za sve u periodu od četiri sedmice. Našao sam se u veoma nepovoljnoj situaciji. Svestan sam bio da virus mora kad–tad da stigne i na ovo ostrvo, ali iskreno sam verovao da će mere biti blaže, barem u početku. Trenirao sam normalno dok nisu uveli zabranu. Od tada ne mogu da vozim bicikl napolju, ali na sreću, zgrada u kojoj se nalazi apartman u kojem boravimo žena i ja, ima mali bazen gde plivam svaki dan. Dug je samo nekih 12-13 metara, što je nedovoljno, ali s obzirom na to da u svetu samo mali procenat sportista ima uslove za plivanje, ne bunim se. Mogu da odradim solidne treninge i najbitnije je to što mogu da čuvam osećaj za vodu, jer par sedmica bez plivanja, znači i par meseci treninga da bi se vratio na pređašnji nivo i to u najboljem slučaju, jer je plivanje veoma specifično.

S obzirom na to da je uveden 24–časovni karantin, Ognjen se snašao za treninge u apartmanu, ali ima sreću da mu je dozvoljeno i da trči napolju.

– Postoje polja trske na kojima uspevam da radim treninge trčanja jer uopšte nema ljudi, tako da ne ugrožavam ni sebe, ni druge. Pokušao sam da kupim trenažni bicikl, ali to je bila nemoguća misija, svi su rasprodati jer niko ne sme da vozi napolju. S plivanjem i trčanjem, međutim, uopšte nije veliki problem. Ako bih birao dve discipline od tri, uvek bih izabrao plivanje i trčanje – rekao je Stojanović.

Kako izgledaju Vaši treninzi u ovakvim uslovima?

– Plivam i trčim praktično svaki dan i radim vežbe u apartmanu, tako da se manje–više trening sveo na tu rutinu. Klima je veoma specifična, tropska je i svaki dan je oko tridesetak stepeni, uz vlažnost vazduha od oko 85 posto. To su dosta teški uslovi za vežbanje, jer sam već posle 15 minuta laganog trčanja poptuno mokar, ali ta adaptacija će značiti dosta za trke u sličnim uslovima. 

Odlično ste počeli sezonu, a sada je usledila prinudna pauza. Kako vam je pala čitava situacija s obzirom na to da ste rekli da ste spremniji nego ikad?

Stojanović se osvrnuo i na to kakve su mere uvedene tokom pandemije koronavirusa na Mauricijusu.

– Problem je nastao zbog zatvaranja prehrambenih prodavnica i to bez prethodne najave, ali, na sreću, nekoliko ih je o dalje radilo „na crno“. Uspeli smo takp da nabavimo hranu, inače bi bukvalno par dana gladovali jer nismo imali zalihe. Uvedene su veoma stroge i, u isto vreme, čudne mere, jer postoji dosta siromašnih ljudi koji sigurno nemaju hranu za nedelju dana unapred. Pre neki dan su otvorene radnje i nastao je pravi haos, po par sati se čeka ispred njih i po abecednom redu su raspoređeni ljudi po danima u nedelji – opisao je Stojanović.

– Kao i mnoge, i mene je zateklo sve ovo, jer sam zaista spreman za trke koje je trebalo da budu održane. Ipak, to je trenutno najmanji problem. Lako ću se vratiti na taj nivo, jer telo sve pamti i ako se održava kakva-takva forma u toku vanredne situacije, neće biti veliki problem odraditi jedan trenažni period kada prođe sve. To bi trebalo da mi omogući povratak u top-formu u kojoj sam bio do nedavno. Puno mi znači to što održavam plivački nivo, na kojem sam puno radio i dosta ga popravio ove i prethodne zime.

Da li se zna kako će se nastaviti proces kvalifikacija za Olimpijske igre u Tokiju?

– Možda je ova situacija i povoljna, jer bi kvalifikacioni period trebalo da se produži. Trenutno sam drugi na listi s koje u Tokio ide samo jedan takmičar. Rumun je ispred mene i moja šansa je da se on kvalifikuje preko druge liste, za čega ima šansu. S toga mi odgovara da bude još trka pre nego što se potvrdi sve. U ovom momentu, međutim, ne zna se mnogo. Mislim da će proći bar mesec ili dva pre nego što Svetska trijatlonska unija donese precizne uslove kvalifikacija, jer je, pre svega, neophodno da bude poznato to kada će se nastaviti trke.

Iz vaše vizure da li je, makar okvirno, poznato koliko biste još mogli da ostanete na Mauricijusu?

– Verujem da ću ovde biti do kraja aprila, ako se ne produži loša situacija. Svakako je to van moje moći, tako da se ne zamaram previše razmišljanjem na tu temu. Fokusiran sam na održavanje trenažnog procesa, kakav god on bio i idem dan po dan, prilagođavajući detalje treninga trenutnoj situaciji. Verujem da je neophodno da sportisti ne klonu duhom, voljom i motivacijom, već da nastave da rade na sebi. Jedan dan sam trčao u krug u dvorištu koje nema ni 100 metara, obišavši ni sam ne znam koliko krugova, pre nego što mi je policajac rekao da mi neće praviti problem ako trčim u poljima trske. Mentalitet nas sportista je takav da, čak i kada smo saterani u ćošak, pronaćićemo način da odradimo trening. To je jedini zdrav pristup u ovoj situaciji. Bilo kakav rad nas održava mentalno jakim, jer je celodnevna letargija veoma opasan činilac za psihičko stanje – zaključio je Ognjen Stojanović.

Kristina Bugarski