KAD ZAIGRAJU NJEGOŠEVCI, PA SE TLO ZATRESE, SVI SKOČE NA NOGE Lovćenački KUD čuva tradiciju bolje od muzeja
Kulturno-umetničko društvo „P. P. Njegoš” u Lovćencu osnovano je davne 1949. godine, neposredno po dolasku kolonista iz Crne Gore, a njegove članove činili su mahom Cetinjani, obrazujući glumačku i folklornu grupu.
Uz brojne prekide u radu, ponovo je registrovano 2008. godine, čemu je 2004. prethodilo pokretanje folklorne sekcije u sklopu lovćenačke osmoletke.
– Prva postavljena koreografija bile su igre iz Stare Crne Gore, kojima je kasnije dodat i običaj crnogorske svadbe. Osnovna škola „Vuk Karadžić” nesebično nam je pozajmila nošnje i tako je naša priča otpočela – priča Gojko Vukčević, predsednik KUD-a i umetnički rukovodilac dečje grupe.
Kako kaže, iako su poznati po crnogorskom oru, njihov repertoar je raznolik, a čini ga splet igara iz Leskovca, Užica, Bujanovca, Vladičinog Hana, Gnjilana, Mačve, Šumadije, Brusnika..., te gde god da se pojave, njihovo „kolo na kolo” zasluži najveće aplauze i postane naslovna strana novina.
– Podeljeni smo u pet sekcija: mlađa i starija dečja folklorna grupa, izvođački sastav, rekreativna grupa i pevačka sekcija – nabraja. – U malim sredinama, poput naše, od izuzetnog su značaja sva sportska i kulturna udruženja, kao i instituticije koje rade na poljima kulture, poput biblioteke i škole. Svi smo mi jedna simbioza i međusobno se dopunjujemo pružajući sugrađanima raznolike sadržaje, u kojima svaki pojedinac može za sebe nešto da pronađe – dodaje sagovornik, ističući kako teže da zbliže generacije i pobede predrasude. – Ne samo da utičemo na podizanje kulturne svesti i očuvanje tradicije naših predaka, mi smo, gde god da odemo, predstavnici našeg Lovćenca, kao i Opštine Mali Iđoš.
Zlatno doba KUD-a
Zlatnim dobom ovog KUD-a smatraju se osamdesete godine prošlog veka.
– Bilo je pa jedno 16 parova u izvođačkom ansamblu koji su igrali i po 12 koreografija zaredom. Imali smo čak i svoj orkestar, te išli na druženja – kaže Gojko Vukčević. – Bili smo opštepoznati u Vojvodini. Pobratimili smo se sa Kolašinom, pa u Podgorici imali celovečernje koncerte. Kao mladi, mogli smo to i da podnesemo, da se presvučemo iz jedne nošnje u drugu za samo pet minuta.
Što se tiče finansiranja, tvrdi da „opština ima osećaja za njih” jer izvode sve, „od Triglava do Đevđelije”, te se pohvalio novom, vrlo atraktivnom koreografijom igara Bele Palanke.
– Nema kod nas, da kažemo, crnogorštine, između ostalog i zbog mnogih mešovitih brakova – odgovara na pitanje da li „od pelena” insistiraju na deklamovanju „Gorskog vijenca”. – Rad Kulturno-umetničkog društva se u najvećoj meri finansira iz sredstava Opštine Mali Iđoš, ali značajne sume za održavanje manifestacija stičemo i konkurisanjem kod Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, obrazovanje i odnose sa verskim zajednicama, te i kod Ministarstva dijaspore.
Da nije bilo entuzijazma...
Bilo je osoba, poput Marije Apostolovski i Marije Kontić, koje su posle ratova inicirale da se ponovo pokrene kulturno-umetničko društvo.
– Gojko, ti si igrao, ajde, molim te. Nema ko drugi da pokrene tu decu. I tako smo krenuli. Malo u školi, malo u mesnoj zajednici. Ponovo je oformljena folklorna sekcija, koja je brojala preko 100 članova u četiri uzrasne grupe. Sada nas ima nešto manje: dve pionirske grupe, od obdaništa do četvrtog razreda osnovne škole, i od četvrtog do osmog razreda, zatim izvođački sastav, te veteranska grupa, čiji sam i ja član. Ako bismo se svi skupili u jednom trenutku, bilo bi 20-25 veterana koji rade kao omladinci, a najstariji ima 70 godina. I pevački su jaki, dok za poskočice ubacimo muškarce od tridesetak godina. Šta je kuriozitet svega toga? U ovoj okolini jedino Lovćenac neguje izvornu crnogorsku koreografiju kakva se igrala 80-ih, a koju smo preuzeli od cetinjskog KUD-a „Petar Petrović Njegoš”.
Danas se, dodaje, mogu pohvaliti nizom manifestacija koje organizuju.
– U prvom redu tu je Godišnji koncert, koji je kruna našeg rada, događaj na kome na binu izlazimo svi, od najmlađih do najstarijih. Zatim, Međunarodni festival folklornih ansambala veterana „Povedimo vito kolo”, kao i Međunarodni dečji festival folklora „Deca čuvari tradicije – Đeram”, koji okupljaju i preko 150 učesnika, koji u naš Lovćenac dođu sa raznih strana. Pored toga, povremeno uspešno održavamo i književne večere, predstave za odrasle i decu, kao i gularske večeri – ističe.
A važan nastup predstoji im uskoro – 8. novembra, kada se obeležava 80 godina od kolonizacije Crnogoraca u Lovćenac.
