КАД ЗАИГРАЈУ ЊЕГОШЕВЦИ, ПА СЕ ТЛО ЗАТРЕСЕ, СВИ СКОЧЕ НА НОГЕ Ловћеначки КУД чува традицију боље од музеја
Културно-уметничко друштво „П. П. Његош” у Ловћенцу основано је давне 1949. године, непосредно по доласку колониста из Црне Горе, а његове чланове чинили су махом Цетињани, образујући глумачку и фолклорну групу.
Уз бројне прекиде у раду, поново је регистровано 2008. године, чему је 2004. претходило покретање фолклорне секције у склопу ловћеначке осмолетке.
– Прва постављена кореографија биле су игре из Старе Црне Горе, којима је касније додат и обичај црногорске свадбе. Основна школа „Вук Караџић” несебично нам је позајмила ношње и тако је наша прича отпочела – прича Гојко Вукчевић, председник КУД-а и уметнички руководилац дечје групе.
Како каже, иако су познати по црногорском ору, њихов репертоар је разнолик, а чини га сплет игара из Лесковца, Ужица, Бујановца, Владичиног Хана, Гњилана, Мачве, Шумадије, Брусника..., те где год да се појаве, њихово „коло на коло” заслужи највеће аплаузе и постане насловна страна новина.
– Подељени смо у пет секција: млађа и старија дечја фолклорна група, извођачки састав, рекреативна група и певачка секција – набраја. – У малим срединама, попут наше, од изузетног су значаја сва спортска и културна удружења, као и институтиције које раде на пољима културе, попут библиотеке и школе. Сви смо ми једна симбиоза и међусобно се допуњујемо пружајући суграђанима разнолике садржаје, у којима сваки појединац може за себе нешто да пронађе – додаје саговорник, истичући како теже да зближе генерације и победе предрасуде. – Не само да утичемо на подизање културне свести и очување традиције наших предака, ми смо, где год да одемо, представници нашег Ловћенца, као и Општине Мали Иђош.
Златно доба КУД-а
Златним добом овог КУД-а сматрају се осамдесете године прошлог века.
– Било је па једно 16 парова у извођачком ансамблу који су играли и по 12 кореографија заредом. Имали смо чак и свој оркестар, те ишли на дружења – каже Гојко Вукчевић. – Били смо општепознати у Војводини. Побратимили смо се са Колашином, па у Подгорици имали целовечерње концерте. Као млади, могли смо то и да поднесемо, да се пресвучемо из једне ношње у другу за само пет минута.
Што се тиче финансирања, тврди да „општина има осећаја за њих” јер изводе све, „од Триглава до Ђевђелије”, те се похвалио новом, врло атрактивном кореографијом игара Беле Паланке.
– Нема код нас, да кажемо, црногорштине, између осталог и због многих мешовитих бракова – одговара на питање да ли „од пелена” инсистирају на декламовању „Горског вијенца”. – Рад Културно-уметничког друштва се у највећој мери финансира из средстава Општине Мали Иђош, али значајне суме за одржавање манифестација стичемо и конкурисањем код Покрајинског секретаријата за културу, образовање и односе са верским заједницама, те и код Министарства дијаспоре.
Да није било ентузијазма...
Било је особа, попут Марије Апостоловски и Марије Контић, које су после ратова иницирале да се поново покрене културно-уметничко друштво.
– Гојко, ти си играо, ајде, молим те. Нема ко други да покрене ту децу. И тако смо кренули. Мало у школи, мало у месној заједници. Поново је оформљена фолклорна секција, која је бројала преко 100 чланова у четири узрасне групе. Сада нас има нешто мање: две пионирске групе, од обданишта до четвртог разреда основне школе, и од четвртог до осмог разреда, затим извођачки састав, те ветеранска група, чији сам и ја члан. Ако бисмо се сви скупили у једном тренутку, било би 20-25 ветерана који раде као омладинци, а најстарији има 70 година. И певачки су јаки, док за поскочице убацимо мушкарце од тридесетак година. Шта је куриозитет свега тога? У овој околини једино Ловћенац негује изворну црногорску кореографију каква се играла 80-их, а коју смо преузели од цетињског КУД-а „Петар Петровић Његош”.
Данас се, додаје, могу похвалити низом манифестација које организују.
– У првом реду ту је Годишњи концерт, који је круна нашег рада, догађај на коме на бину излазимо сви, од најмлађих до најстаријих. Затим, Међународни фестивал фолклорних ансамбала ветерана „Поведимо вито коло”, као и Међународни дечји фестивал фолклора „Деца чувари традиције – Ђерам”, који окупљају и преко 150 учесника, који у наш Ловћенац дођу са разних страна. Поред тога, повремено успешно одржавамо и књижевне вечере, представе за одрасле и децу, као и гуларске вечери – истиче.
А важан наступ предстоји им ускоро – 8. новембра, када се обележава 80 година од колонизације Црногораца у Ловћенац.
