KOD JOŠKE SVINJOKOLJ NIJE OBIČAJ NEGO SPEKTAKL: STRANCI SE VRAĆAJU I PO OSMI PUT Nema dijete ni vegana – samo mesni delikatesi i rakija od feketićke višnje

Prave razne đakonije po starim receptima, uživaju u „pozlaćenoj” rakiji od lokalne višnje, koja je 2022. godine, na međunarodnom takmičenju, proglašena najboljom od 950 pristiglih uzoraka, i vesele se uz živu muziku do jutarnjih sati, uz neizbežne bećarske pošalice, napominje gazda Jožef Koriž. 

– Zimi, u okviru seoskog turizma, organizujemo svinjokolj, i to onako kako sam kao dete naučio od pradeda, deda, baba, kao da sam znao da ću se jednom baviti time – objašnjava sagovornik. – To traje od petka po podne do nedeljnog doručka. Kad gosti stignu, pričamo malo ko je šta, odakle je, zašto je došao, šta ga interesuje... Čistimo luk i pripremamo jako dobar paprikaš. Onda svako ide na spavanje, jer svinjokolj počinje rano ujutro. 

Sutradan ih, dodaje, njegova porodica dočekuje vrućim mekikama, hlebom sa mašću mangulice, tucanom paprikom i crvenim lukom, a kako nema dobrog posla bez dobrog raspoloženja, sve to valja zaliti i pokojom čašicom žestine. 

– Svako dobije kecelju sa našim amblemom. Nakon svinjokolja ide šurenje u vrućoj vodi, gde treba pogoditi temperaturu da sa mangulica siđe dlaka. Od slame napravimo veliko gnezdo, u koje zatrpamo svinjče i zapalimo. Kad to lepo izgori, bude crno kao gar. E onda to očistiš četkama ili džakom za krompir. Ako od takve glave praviš hurku i švaglu, dobiješ jedan poseban šmek. Ništa se ne baca, pa od pokupljene krvi, uz dodatak crnog luka, bibera, soli i kima žene zgotove slastan doručak – otkriva Koriž, dodajući da gosti zajedno sa domaćinima takođe uče kako da iseku i samelju meso, pune kobasicu, prave salčiće... 

– Za ručak u furuni pečemo meso, a za večeru idu naša čorba, sarma, pečene kobasice i hurke, pa salčići. A plus bal, živa muzika sa saksofonistom. U pola četiri ih već moram moliti da odu na spavanje. Kad se odmore i otrezne, za doručak jedemo ono što smo juče pripremili. Znači, sveži čvarci, barena slanina, švargla, hurka, domaća jetrena pašteta... 

Osim narudžbina, koje zabeleži u svesci, od domaćina svako dobije lanč paket kao „suvenir”, ali pre nego što odu, svako mora da ispriča po čemu će pamtiti ovo putovanje. 

– Neke porodice se vraćaju kod nas i po sedam-osam puta. Imao sam jednu gošću iz Budimpešte koja ne da nije pre toga učestvovala u svinjokolju, nego ni svinju nikad nije videla. I kaže: „Joška, šta da radim s ovim, kod nas u kući nikad nije bilo živog mesa”. Pa šta jedete, pitam. „Usput naručimo”. Da zaplače čovek. Ja kažem: slušaj, imaš rernu u kući. Staviš u tepsiju hurku ili kobasicu, ako nemaš mast, imaš ulje. Oljuštiš krompir na karike i to pečeš na 200 stepeni, pa pozoveš porodicu da se pohvališ kako si sama napravila večeru – kaže s čuđenjem. 

A anegdotama nikad kraja.

– Zamisli ovo: stane autobus ispred kuće, izađe baba, 70 godina. A prethodni dan, kod mene kiša, blato, vidiš da ja nemam beton. I baba stane na kapiju, ja mislio sad će mi... Ali kaže: „Joj, sinko, ovakvo blato nisam videla od detinjstva”, i kao dete počne da gaca po njemu. Znači, njima je i to atrakcija. Ne možeš zamisliti kakve goste sam imao, od sekretarice veleposlanika iz Budimpešte do šefice kuhinje u Velikoj Britaniji, koja je mi je na odlasku rekla kako je došla da ukrade recept. Pa što nisi rekla? Pitaj. Ja ću ti reći. Samo, džaba ti gledaš, kad ne znaš koliko treba da odmeriš – vragolasto će Koriž. 

Projekat „Raznolikost u srcu – priče lokalnih udruženja i organizacija opštine Mali Iđoš“ realizuje Dnevnik Vojvodina press, a sufinansiran je iz budžeta Opštine Mali Iđoš. Stavovi izneti u podržananom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.