(FOTO) TAJNE STARE POŠTE U NOVOM SADU Pored nje svi prolaze, a malo ko zna njenu živopisnu priču BIO JE TO NEKADA NAJPRESTIŽNIJI HOTEL U REGIONU
Na severoistočnoj strani Trga Mladenaca, tamo gde se svakodnevno mimoilaze studenti, srednjoškolci, radnici, zaljubljeni parovi i penzioneri koji čekaju red u pošti, stoji zgrada koja je u Novom Sadu odavno postala „neprimetna“.
Navikli su građani na nju, podrazumevaju je, a zapravo je reč je o jednoj od najznačajnijih građevina zrelog istorizma u gradu — o starom hotelu „Central“, većini poznatom samo kao „Stara pošta“.
Hotel „Central“: mondeni susret Novog Sada i Evrope
Podignuta je u osmoj deceniji 19. veka, u vreme kada se Novi Sad oporavljao od velikog požara i postajao moderan srednjoevropski grad. Tačan datum izgradnje i ime prvog projektanta ostali su zagonetka — arhiv nažalost nema jasne podatke, a istorija nas poput detektiva ostavlja da tragamo dalje.
Ipak, izvesno je da je još 1885. na planu grada ucrtan gabarit gotovo identičan današnjem, a samo četiri godine kasnije, 1889, izvesni Jovan Horvat preuzeo je obnovljenu zgradu i otvorio hotel „Central“.
Pet zanimljivosti koje niste znali o Staroj pošti
1. Bila je nadaleko poznat hotel „Central“ — tada najluksuzniji u regionu.
2. Na mestu današnjeg Bulevara Mihajla Pupina postojala je jermenska crkva.
3. U zgradi se i danas nalaze originalni toskanski stubovi iz 19. veka.
4. Jedini slobodan stub u atrijumu čuva autentičan izgled nekadašnjeg hola hotela.
5. Krovna završnica sa kupolama — koju danas vidimo — samo je rekonstrukcija prvobitnog izgleda nakon uklanjanja tokom 1920-ih godina 20. veka.
U to vreme, to je bio najlepši i najprestižniji hotel u regionu. Imao je prostranu baštu ka trgu, idealnu za letnje igranke koje je novosadska omladina obožavala, a odmah uz baštu nalazilo se i stajalište fijakera — svojevrsna stara, gradska taksi-stanica. Subotom popodne, posle mise, tada brojna jermenska zajednica iz okolnih ulica svraćala bi upravo ovde; u „Central“ se dolazilo da se vidi i bude viđen.
Ali grad se menjao, pa je 1899. hotel ustupljen poštanskoj službi, koja je u zgradu uselila svoje šalter-svetove i zauvek joj obeležila sudbinu. I, malo po malo, od glamura „Centrala“ ostala je tek poneka priča starijih Novosađana.
Nadogradnja, nove uloge i nova vremena
Najradikalnija promena usledila je 1922. godine, kada je osnovana Direkcija pošte i telegrafa za Vojvodinu. Rešeno je da se zgrada proširi I tada je podignut drugi sprat, obe bočne strane produžene su za trećinu, a za sve to zaslužan je čuveni beogradski arhitekta Momir Korunović — čovek poznat po bogatim dekoracijama, koji je ovde, neobično za njega, izabrao svedeniji izraz.
Uklonjene su originalne trapezaste kupole, a pročelje je dobilo dominantnu, polukružnu atiku. Međutim, kasnije su kupole ipak vraćene i upravo tako zgrada izgleda i danas.
A ako zastanete ispred nje i pažljivo pogledate, mnogo toga govori o starom sjaju: masivni polukružni otvori u prizemlju obrubljeni su snažnom imitacijom kvadera, balkončići na prvom spratu nose se na bogato oblikovanim volutastim konzolama, dok se strogo ujednačen ritam prozora proteže duž svih petnaest osa bočnih krila.
Zavirite unutra, ako ste u prilici
Vredi zaviriti i unutra — u atrijumima su sačuvani masivni toskanski stubovi, njih desetak, danas sakriveni u pregradnim zidovima kao pilastri raznih dubina. Jedan jedini ostao je slobodan, kao nemi svedok vremena kada se ovde ulazilo u luksuzni hotel, a ne među poštanske šaltere.
Pogled na fasadu otkriva bogatstvo detalja:
- polukružni prizemni otvori u snažnim okvirima
- balkončići na jakim volutastim konzolama
- strogo ujednačen ritam čak 15 prozorskih osi po krilima
Pedestih godina prošlog veka, sa podizanjem ogromne nove pošte po projektu Dragiše Brašovana, „Stara pošta“ je ostala u senci — fizički spojena sa novim objektom, ali i simbolički potisnuta.
Recepcija, nekadašnje srce-hotela kroz ulaz sa trga, izgubila je funkciju i izgled, a taj ulaz je u međuvremenu i potpuno zatvoren. Ipak, i u tom novom kontekstu, ova zgrada ostaje sastavni deo arhitektonske celine Trga Mladenaca — diskretna, ali neizbrisiva.
Nezasluženo ostala po strani
Danas, nažalost i poprilično oronula, možda je i predugo ostajala po strani u stručnim knjigama i razgovorima o arhitekturi grada. I valjda smo u stanju da se setimo da Novi Sad ne čine samo monumentalne građevine i nova gradilišta, već i zgrade poput ove: koje su videle sve, od fijakera i letnjih igranki, preko dominacije poštanskih šaltera, do današnjeg šuškanja papira i kliktanja na ekrane, te žagor školaraca i veselje svatova tu dole, na trgu.
Ako sledeći put, prolazeći Trgom Mladenaca, podignete pogled ka polukružnim prozorima i kupolama „Stare pošte“, setite se — ona nije oduvek bila samo pošta. Bila je hotel, društveni centar, mesto susreta. Bila je Novi Sad kakav je nekad bio.
I zato je i dalje deo Novog Sada kakav jeste — tiha, ali važna i treba učiniti sve da se sačuva i restaurira do starog sjaja.
Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.