(ФОТО) ТАЈНЕ СТАРЕ ПОШТЕ У НОВОМ САДУ Поред ње сви пролазе, а мало ко зна њену живописну причу БИО ЈЕ ТО НЕКАДА НАЈПРЕСТИЖНИЈИ ХОТЕЛ У РЕГИОНУ
На североисточној страни Трга Младенаца, тамо где се свакодневно мимоилазе студенти, средњошколци, радници, заљубљени парови и пензионери који чекају ред у пошти, стоји зграда која је у Новом Саду одавно постала „неприметна“.
Навикли су грађани на њу, подразумевају је, а заправо је реч је о једној од најзначајнијих грађевина зрелог историзма у граду — о старом хотелу „Централ“, већини познатом само као „Стара пошта“.
Хотел „Централ“: мондени сусрет Новог Сада и Европе
Подигнута је у осмој деценији 19. века, у време када се Нови Сад опорављао од великог пожара и постајао модеран средњоевропски град. Тачан датум изградње и име првог пројектанта остали су загонетка — архив нажалост нема јасне податке, а историја нас попут детектива оставља да трагамо даље.
Ипак, извесно је да је још 1885. на плану града уцртан габарит готово идентичан данашњем, а само четири године касније, 1889, извесни Јован Хорват преузео је обновљену зграду и отворио хотел „Централ“.
Пет занимљивости које нисте знали о Старој пошти
1. Била је надалеко познат хотел „Централ“ — тада најлуксузнији у региону.
2. На месту данашњег Булевара Михајла Пупина постојала је јерменска црква.
3. У згради се и данас налазе оригинални тоскански стубови из 19. века.
4. Једини слободан стуб у атријуму чува аутентичан изглед некадашњег хола хотела.
5. Кровна завршница са куполама — коју данас видимо — само је реконструкција првобитног изгледа након уклањања током 1920-их година 20. века.
У то време, то је био најлепши и најпрестижнији хотел у региону. Имао је пространу башту ка тргу, идеалну за летње игранке које је новосадска омладина обожавала, а одмах уз башту налазило се и стајалиште фијакера — својеврсна стара, градска такси-станица. Суботом поподне, после мисе, тада бројна јерменска заједница из околних улица свраћала би управо овде; у „Централ“ се долазило да се види и буде виђен.
Али град се мењао, па је 1899. хотел уступљен поштанској служби, која је у зграду уселила своје шалтер-светове и заувек јој обележила судбину. И, мало по мало, од гламура „Централа“ остала је тек понека прича старијих Новосађана.
Надоградња, нове улоге и нова времена
Најрадикалнија промена уследила је 1922. године, када је основана Дирекција поште и телеграфа за Војводину. Решено је да се зграда прошири И тада је подигнут други спрат, обе бочне стране продужене су за трећину, а за све то заслужан је чувени београдски архитекта Момир Коруновић — човек познат по богатим декорацијама, који је овде, необично за њега, изабрао сведенији израз.
Уклоњене су оригиналне трапезасте куполе, а прочеље је добило доминантну, полукружну атику. Међутим, касније су куполе ипак враћене и управо тако зграда изгледа и данас.
А ако застанете испред ње и пажљиво погледате, много тога говори о старом сјају: масивни полукружни отвори у приземљу обрубљени су снажном имитацијом квадера, балкончићи на првом спрату носе се на богато обликованим волутастим конзолама, док се строго уједначен ритам прозора протеже дуж свих петнаест оса бочних крила.
Завирите унутра, ако сте у прилици
Вреди завирити и унутра — у атријумима су сачувани масивни тоскански стубови, њих десетак, данас сакривени у преградним зидовима као пиластри разних дубина. Један једини остао је слободан, као неми сведок времена када се овде улазило у луксузни хотел, а не међу поштанске шалтере.
Поглед на фасаду открива богатство детаља:
- полукружни приземни отвори у снажним оквирима
- балкончићи на јаким волутастим конзолама
- строго уједначен ритам чак 15 прозорских оси по крилима
Педестих година прошлог века, са подизањем огромне нове поште по пројекту Драгише Брашована, „Стара пошта“ је остала у сенци — физички спојена са новим објектом, али и симболички потиснута.
Рецепција, некадашње срце-хотела кроз улаз са трга, изгубила је функцију и изглед, а тај улаз је у међувремену и потпуно затворен. Ипак, и у том новом контексту, ова зграда остаје саставни део архитектонске целине Трга Младенаца — дискретна, али неизбрисива.
Незаслужено остала по страни
Данас, нажалост и поприлично оронула, можда је и предуго остајала по страни у стручним књигама и разговорима о архитектури града. И ваљда смо у стању да се сетимо да Нови Сад не чине само монументалне грађевине и нова градилишта, већ и зграде попут ове: које су виделе све, од фијакера и летњих игранки, преко доминације поштанских шалтера, до данашњег шушкања папира и кликтања на екране, те жагор школараца и весеље сватова ту доле, на тргу.
Ако следећи пут, пролазећи Тргом Младенаца, подигнете поглед ка полукружним прозорима и куполама „Старе поште“, сетите се — она није одувек била само пошта. Била је хотел, друштвени центар, место сусрета. Била је Нови Сад какав је некад био.
И зато је и даље део Новог Сада какав јесте — тиха, али важна и треба учинити све да се сачува и рестаурира до старог сјаја.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.