Pripremljena prva knjiga Pristupnih beseda srpskih akademika
„Koliko je polje nauke prostrano, toliko je svaki akademičar slobodan, da objekte svoga saznavanja po volji, sposobnosti i spremi svojoj potraži onde gde se za to oseća sposobnim.
Ali za prvi bi početak dobro bilo, da se ograničimo na one nauke, koje se srpstva i južnog slavenstva, a naročito zemalja balkanskog poluostrva tiču. Tu je naša prošlost zakopana, a tu mislim da leži i naša bolja budućnost, u koju ja čvrsto i nepokolebljivo verujem, jer joj tu sve uslove za što bolji uspeh posvednevno gledam“, piše u poslanici Josifa Pančića prvim srpskim akademicima, koju će, zbog njegove teške bolesti, 22. februara 1888. (5. marta po novom kalendaru) na godišnjem svečanom skupu Srpske kraljevske akademije umesto znamenitog lekara i botaničara pročitati zamenik predsednika SKA istoričar i književnik Čedomilj Mijatović.
Ovim Paničićevim slovom, napisanim svega tri dana pred smrt, otvara se knjiga pristupnih beseda prvih srpskih akademika, koja je pripremljena pod okriljem SANU i izaći će iz štampe čim se za to steknu uslovi. U njoj su prilozi prvih šesnaest članova Srpske kraljevske akademije koje je imenovao Milan Obrenović: uz Pančićevu izjavu (koji formalno pristupnu besedu nikada nije održao zbog bolesti), tu su i Dimitrije Nešić, Ljubomir Klerić, Jovana M. Žujovića, zatim Stojan Novaković, Milan Kujunyić Aberdar, Svetislav Vulović i Svetomir Nikolajević, pa Milan Đ. Milićević, Ljubomir Kovačević, Pantelija Panta Srećković i pomenuti Mijatović, te Ljubomir P. Nenadović, Matija Ban, Mihailo Valtrović i Davorin Jenko. Knjiga obuhvata i pet svečanih izjava akademika koji su u vreme izbora živeli izvan Srbije: Franca Miklošiča, Vatroslav Jagića, Valtazara Bogišića, Ilariona Ruvarca i Paje Jovanovića.
Otrgnuti od zaborava
„Napor koji počinje ovom knjigom preduzet je sa idejom da se od zaborava otrgnu oni delovi koje je moguće otrgnuti, da se na jednom mestu sakupi što je moguće više beseda naših prethodnika, u nadi da ćemo tako lakše nazreti konture njihovih likova i njihovog dela”, reči su presednika SANU Vladimira S. Kostića.
„Možda i zbog toga da se utešimo da su problemi sa kojima su se oni suočavali neočekivano žilavo održali svih ovih decenija, i da se, kada se žalimo na galop civilizacije, suočimo sa činjenicama koje nam ukazuju da su promene možda ipak sporije nego što nam se čini i da su nam iskustva naših prethodnika još uvek sasvim aktuelna i korisna”.
Kako pojašnjava urednik izdanja, akademik Miro Vuksanović, ideja je da se u nizu knjiga štampaju pristupne besede svih pravih članova (kako su nazivani akademici) Srpske kraljevske akademije od 1886, kada je proglašenjem Osnovnog zakona nastala, pa do 1947, kada je novim zakonom u novoj, komunističkoj državi, dobila ime Srpska akademija nauka. Druga serija, pod istim naslovom, obuhvatila bi vreme od 1971, kada su akademske besede obnovljene - međuvreme je bilo u znaku tzv. predstavničkih beseda u ime novoizabranih akademika – pa do 2013. Nakon te godine je, naime, krenula serija Akademske besede, kasnije udružena s knjigama u kojima su i pristupna predavanja dopisnih članova i bibliografije svih novoizabranih članova. „Tako će sve pomenute serije činiti celinu i to će biti jedinstvena hronika razvoja nauke i umetnosti u Srpskoj akademiji i to prema ličnim doprinosima njenih članova”, navodi urednik „Pristupnih beseda srpskih akademika”.
Nije zgoreg istaći da su sve besede doslovno prenete, dakle, bez ikakvih izmena, bez pravopisnih i srodnih intervencija, a sve u cilju da bi autentičnost bila sačuvana, da bi, pojašnjava akademik Vuksanović, draž starine bila očigledna, da bi se osetila moć nekadašnjeg jezika, način mišljenja, posebnost stila, putevi do znanja i da bi stručni tumači imali pred sobom izvorni predložak. Jedino su, razume se, format knjige i vrsta slova drukčiji. Tek, u planu je da akademske besede „pravih članova” SKA budu sabrane u četiri knjige, koje će pokriti period do 24. januara 1946, kada su svoja pristipna slova izgovorili Ivo Andrić i Veljko Petrović.
M. Stajić