Припремљена прва књига Приступних беседа српских академика

„Колико је поље науке пространо, толико је сваки академичар слободан, да објекте свога сазнавања по вољи, способности и спреми својој потражи онде где се за то осећа способним.
Припремљена прва књига Приступних беседа српских академика
Фото: Припремљена прва књига Приступних беседа српских академика

Али за први би почетак добро било, да се ограничимо на оне науке, које се српства и јужног славенства, а нарочито земаља балканског полуострва тичу. Ту је наша прошлост закопана, а ту мислим да лежи и наша боља будућност, у коју ја чврсто и непоколебљиво верујем, јер јој ту све услове за што бољи успех посведневно гледам“, пише у посланици Јосифа Панчића првим српским академицима, коју ће, због његове тешке болести, 22. фебруара 1888. (5. марта по новом календару) на годишњем свечаном скупу Српске краљевске академије уместо знаменитог лекара и ботаничара прочитати заменик председника СКА историчар и књижевник Чедомиљ Мијатовић.

Овим Паничићевим словом, написаним свега три дана пред смрт, отвара се књига приступних беседа првих српских академика, која је припремљена под окриљем САНУ и изаћи ће из штампе чим се за то стекну услови. У њој су прилози првих шеснаест чланова Српске краљевске академије које је именовао Милан Обреновић: уз Панчићеву изјаву (који формално приступну беседу никада није одржао због болести), ту су и Димитрије Нешић, Љубомир Клерић, Јована М. Жујовића, затим Стојан Новаковић, Милан Кујунyић Абердар, Светислав Вуловић и Светомир Николајевић, па Милан Ђ. Милићевић, Љубомир Ковачевић, Пантелија Панта Срећковић и поменути Мијатовић, те Љубомир П. Ненадовић, Матија Бан, Михаило Валтровић и Даворин Јенко. Књига обухвата и пет свечаних изјава академика који су у време избора живели изван Србије: Франца Миклошича, Ватрослав Јагића, Валтазара Богишића, Илариона Руварца и Паје Јовановића.


Отргнути од заборава

„Напор који почиње овом књигом предузет је са идејом да се од заборава отргну они делови које је могуће отргнути, да се на једном месту сакупи што је могуће више беседа наших претходника, у нади да ћемо тако лакше назрети контуре њихових ликова и њиховог дела”, речи су преседника САНУ Владимира С. Костића.

„Можда и због тога да се утешимо да су проблеми са којима су се они суочавали неочекивано жилаво одржали свих ових деценија, и да се, када се жалимо на галоп цивилизације, суочимо са чињеницама које нам указују да су промене можда ипак спорије него што нам се чини и да су нам искуства наших претходника још увек сасвим актуелна и корисна”.


Како појашњава уредник издања, академик Миро Вуксановић, идеја је да се у низу књига штампају приступне беседе свих правих чланова (како су називани академици) Српске краљевске академије од 1886, када је проглашењем Основног закона настала, па до 1947, када је новим законом у новој, комунистичкој држави, добила име Српска академија наука. Друга серија, под истим насловом, обухватила би време од 1971, када су академске беседе обновљене - међувреме је било у знаку тзв. представничких беседа у име новоизабраних академика – па до 2013. Након те године је, наиме, кренула серија Академске беседе, касније удружена с књигама у којима су и приступна предавања дописних чланова и библиографије свих новоизабраних чланова. „Тако ће све поменуте серије чинити целину и то ће бити јединствена хроника развоја науке и уметности у Српској академији и то према личним доприносима њених чланова”, наводи уредник „Приступних беседа српских академика”.

Није згорег истаћи да су све беседе дословно пренете, дакле, без икаквих измена, без правописних и сродних интервенција, а све у циљу да би аутентичност била сачувана, да би, појашњава академик Вуксановић, драж старине била очигледна, да би се осетила моћ некадашњег језика, начин мишљења, посебност стила, путеви до знања и да би стручни тумачи имали пред собом изворни предложак. Једино су, разуме се, формат књиге и врста слова друкчији. Тек, у плану је да академске беседе „правих чланова” СКА буду сабране у четири књиге, које ће покрити период до 24. јануара 1946, када су своја пристипна слова изговорили Иво Андрић и Вељко Петровић.

М. Стајић

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести