ОВО ЈЕ СЛИКА СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ КОЈА СЕ НИКАДА НЕЋЕ РАСПАСТИ (ВИДЕО) ЕМИР КУСТУРИЦА открива детаље заплета НОВОГ ФИЛМА „ЧУРУЖАНКА” који снима у војвођанском селу: „Овде је све плодно”
Десет година након што је његов последњи играни филм „На млечном путу” угледао светлост дана, прослављени редитељ Емир Кустурица започео је рад на новом пројекту - остварењу „Чуружанка”, које ових дана настаје на великом филмском сету у Чуругу.
Сценарио, који потписује са Давидом Јаковљевићем, настао је по мотивима романа „Последњи тренуци” руског књижевника Валентина Распутина. Прича је смештена у аутентичну кућу, која два века одолева времену и историјским ломовима, а из које је потекла једна породица, која се окупља под истим кровом када њихова мајка и бака Ана умире. Све је спремно за опроштај, али Ана се „враћа”, а њен повратак међу живе покреће лавину догађаја у овој породици, откривајући потиснуте сукобе, старе љубави и моралне дилеме.
– У овом филму постоји слика једне српске породице која се никада неће распасти или се, још боље, никад довољно неће распасти да би могла да буде права слика друштва у којем живимо. Али, оно што се ту дешава директно је повезано са временом у којем ми живимо и у којем се сви изазови и све што се дешава у нашој околини, стичу негде у тој бајковитој кући која опстаје већ 200 година – рекао је Емир Кустурица у сусрет снимању новог филма.
– Овде постоји неки, рекао бих, архитектонски, урбани континуитет који од те куће у филму прави један бајковити простор где све дилеме, укључујући и моралне, могу да се изведу изван тог профаног и врло тешког друштвеног стања. Век се „ломи” на свим тачкама планете, па и код нас. Међутим, овде постоји нека сила – нагласио је редитељ.
Панонски морнар у Чурушком шанцу
Избор Чуруга као места збивања није случајан, те за редитеља представља суштински важну тачку српске духовне и војне геополитике. Како је истакао, истраживање „Сеоба” Милоша Црњанског сваког човека мора довести на тачку некадашњег Чурушког шанца, одакле је, како је казао, потекла српска војна аристократија чији су генерали касније ратовали и против Наполеона у Русији.
– Кад сам стигао у Чуруг, схватио сам да се овде вода и ваздух често изједначују по температури, као на далеким јужним морима. Очигледно је да је тај панонски морнар ту негде постојао. И, по свему судећи, и јесмо у неком приморском месту, а да то притом није заведено тако. Овде је све плодно, овде је све давно започето и верујем да овај филм се наслања на ту врсту традиције – закључио је редитељ. – Феномен цветања Тисе симболички изражава оно што се нама у времену деси у једном дану, а ја мислим да људски живот и стаје у један дан. Река тече низводно, а они који пливају узводно успевају да од себе направе посебне ликове.
Филмска прича, заправо, осветљава скривену породичну љубав и историјску жилавост нашег народа као темељну тачку и кључни ресурс за преживљавање. Разлика између филма „Чуружанка” и Распутиновог романа је, како је открио редитељ, у еманципацији лика баке Ане, која је у филму пензионисана учитељица, али и у емотивној кохезији ликова.
– У роману је то жена која неконтролисано рађа деветоро деце, а у нашем филму то је пензионисана учитељица, која ту породицу држи на неком васпитномтону. И као и све што има ту једну димензију, ти „часови” одгајања деце попуштају па долази до различитости, а у различитостима увек има и сукоба – нагласио је Кустурица, примећујући да у разлици између романа и сценарија постоји оно што је највредније у уметности. – У том роману постоји тај заплет: чека се да баба умре, али се то не догоди. Код нас, кад се бака врати међу живе почиње живот са свим својим динамичним елементима. Кроз филм се провлачи и тај специфичан црни хумор, па у једној сцени на опаску једне од Аниних ћерки: „Ја бих волела мало да умрем па да видим како је тамо”, бака Ана одговара: „У рају? Нема никога, полупразно је”. Такође, за разлику од романа, у нашем филму су сви много више заинтересовани један за другога и овде су у много већој мери изражени ти односи, љубав која стоји испод сваког сукоба и спремност на покајање и на обрт у ситуацији. Морам признати да тај роман има своју посебност управо у тој руској основи, али је из њега заправо искоришћено оно што је врло универзално и што је Чехова одредило као првог писца светске егзистенцијалистичке драме.
Музика између свађе и помирења
Редитељ је открио да ће овога пута његов филм пратити нешто другачија музичка подлога.
– То ће бити музика која стоји између свађе и помирења. Мислим да ћемо на крају направити ромску обраду песме „Само један дан живота”. Остатак музике ће бити необичан за моје филмове. Неће је бити превише. Биће неколико кратких изведби на клавиру, а на крају биће компонована и музика на основу онога што мој син Стрибор састави кад види смонтирану слику – нагласио је Кустурица.
Вођен идејом да је наступaјући век донео морални расплет и слом светских друштава, редитељ је нагласио да његов нови пројекат окупља екипу око кључног феномена - виталности породице која одолева савременим деструктивним трендовима. Иако се кроз књижевност и историју мотив распада породице, према његовим речима, провлачи вековима, Кустурица је истакао да су у српском друштву ти процеси „никад довољно успешни”. Насупрот модерним утицајима који теже деструкцији традиционалних веза, редитељ је уочио специфичан културолошки и религиозни феномен који делује као кохезиони фактор.
– Овде је у питању једна врста енергије која, као нека копча, као неко сидро које држи сваког од њих на некој равни те, рекао бих, културолошке и религиозне корелације – закључио је Емир Кустурица. – Значи обичајност нашег народа је његово најјаче сидро. И оно се рефлектује кроз укупност или кроз нека неписана колективна или обичајна правила под којима ми живимо.
Иначе, филм настаје у продукцији кућа „Лотика“, „Раста филм“ и „Кошутњак филм“, а окупиће импресивну глумачку екипу састављену од највећих имена српског глумишта и истакнутих представника млађе генерације.
Улоге тумаче Весна Тривалић, Јована Гавриловић, Вахид Џанковић, Тамара Драгичевић, Андрија Милошевић, Тамара Крцуновић, Анђелија Мандић, којој ће ово бити прво филмско остварење, као и Мики Манојловић, Милан Марић, Андрија Кузмановић, Сека Саблић, Исидора Јанковић, Милан Васић, Славиша Чуровић и бројни други глумци.
Владимир Бијелић
