OVO JE SLIKA SRPSKE PORODICE KOJA SE NIKADA NEĆE RASPASTI (VIDEO) EMIR KUSTURICA otkriva detalje zapleta NOVOG FILMA „ČURUŽANKA” koji snima u vojvođanskom selu: „Ovde je sve plodno”
Deset godina nakon što je njegov poslednji igrani film „Na mlečnom putu” ugledao svetlost dana, proslavljeni reditelj Emir Kusturica započeo je rad na novom projektu - ostvarenju „Čuružanka”, koje ovih dana nastaje na velikom filmskom setu u Čurugu.
Scenario, koji potpisuje sa Davidom Jakovljevićem, nastao je po motivima romana „Poslednji trenuci” ruskog književnika Valentina Rasputina. Priča je smeštena u autentičnu kuću, koja dva veka odoleva vremenu i istorijskim lomovima, a iz koje je potekla jedna porodica, koja se okuplja pod istim krovom kada njihova majka i baka Ana umire. Sve je spremno za oproštaj, ali Ana se „vraća”, a njen povratak među žive pokreće lavinu događaja u ovoj porodici, otkrivajući potisnute sukobe, stare ljubavi i moralne dileme.
– U ovom filmu postoji slika jedne srpske porodice koja se nikada neće raspasti ili se, još bolje, nikad dovoljno neće raspasti da bi mogla da bude prava slika društva u kojem živimo. Ali, ono što se tu dešava direktno je povezano sa vremenom u kojem mi živimo i u kojem se svi izazovi i sve što se dešava u našoj okolini, stiču negde u toj bajkovitoj kući koja opstaje već 200 godina – rekao je Emir Kusturica u susret snimanju novog filma.
– Ovde postoji neki, rekao bih, arhitektonski, urbani kontinuitet koji od te kuće u filmu pravi jedan bajkoviti prostor gde sve dileme, uključujući i moralne, mogu da se izvedu izvan tog profanog i vrlo teškog društvenog stanja. Vek se „lomi” na svim tačkama planete, pa i kod nas. Međutim, ovde postoji neka sila – naglasio je reditelj.
Panonski mornar u Čuruškom šancu
Izbor Čuruga kao mesta zbivanja nije slučajan, te za reditelja predstavlja suštinski važnu tačku srpske duhovne i vojne geopolitike. Kako je istakao, istraživanje „Seoba” Miloša Crnjanskog svakog čoveka mora dovesti na tačku nekadašnjeg Čuruškog šanca, odakle je, kako je kazao, potekla srpska vojna aristokratija čiji su generali kasnije ratovali i protiv Napoleona u Rusiji.
– Kad sam stigao u Čurug, shvatio sam da se ovde voda i vazduh često izjednačuju po temperaturi, kao na dalekim južnim morima. Očigledno je da je taj panonski mornar tu negde postojao. I, po svemu sudeći, i jesmo u nekom primorskom mestu, a da to pritom nije zavedeno tako. Ovde je sve plodno, ovde je sve davno započeto i verujem da ovaj film se naslanja na tu vrstu tradicije – zaključio je reditelj. – Fenomen cvetanja Tise simbolički izražava ono što se nama u vremenu desi u jednom danu, a ja mislim da ljudski život i staje u jedan dan. Reka teče nizvodno, a oni koji plivaju uzvodno uspevaju da od sebe naprave posebne likove.
Filmska priča, zapravo, osvetljava skrivenu porodičnu ljubav i istorijsku žilavost našeg naroda kao temeljnu tačku i ključni resurs za preživljavanje. Razlika između filma „Čuružanka” i Rasputinovog romana je, kako je otkrio reditelj, u emancipaciji lika bake Ane, koja je u filmu penzionisana učiteljica, ali i u emotivnoj koheziji likova.
– U romanu je to žena koja nekontrolisano rađa devetoro dece, a u našem filmu to je penzionisana učiteljica, koja tu porodicu drži na nekom vaspitnomtonu. I kao i sve što ima tu jednu dimenziju, ti „časovi” odgajanja dece popuštaju pa dolazi do različitosti, a u različitostima uvek ima i sukoba – naglasio je Kusturica, primećujući da u razlici između romana i scenarija postoji ono što je najvrednije u umetnosti. – U tom romanu postoji taj zaplet: čeka se da baba umre, ali se to ne dogodi. Kod nas, kad se baka vrati među žive počinje život sa svim svojim dinamičnim elementima. Kroz film se provlači i taj specifičan crni humor, pa u jednoj sceni na opasku jedne od Aninih ćerki: „Ja bih volela malo da umrem pa da vidim kako je tamo”, baka Ana odgovara: „U raju? Nema nikoga, poluprazno je”. Takođe, za razliku od romana, u našem filmu su svi mnogo više zainteresovani jedan za drugoga i ovde su u mnogo većoj meri izraženi ti odnosi, ljubav koja stoji ispod svakog sukoba i spremnost na pokajanje i na obrt u situaciji. Moram priznati da taj roman ima svoju posebnost upravo u toj ruskoj osnovi, ali je iz njega zapravo iskorišćeno ono što je vrlo univerzalno i što je Čehova odredilo kao prvog pisca svetske egzistencijalističke drame.
Muzika između svađe i pomirenja
Reditelj je otkrio da će ovoga puta njegov film pratiti nešto drugačija muzička podloga.
– To će biti muzika koja stoji između svađe i pomirenja. Mislim da ćemo na kraju napraviti romsku obradu pesme „Samo jedan dan života”. Ostatak muzike će biti neobičan za moje filmove. Neće je biti previše. Biće nekoliko kratkih izvedbi na klaviru, a na kraju biće komponovana i muzika na osnovu onoga što moj sin Stribor sastavi kad vidi smontiranu sliku – naglasio je Kusturica.
Vođen idejom da je nastupajući vek doneo moralni rasplet i slom svetskih društava, reditelj je naglasio da njegov novi projekat okuplja ekipu oko ključnog fenomena - vitalnosti porodice koja odoleva savremenim destruktivnim trendovima. Iako se kroz književnost i istoriju motiv raspada porodice, prema njegovim rečima, provlači vekovima, Kusturica je istakao da su u srpskom društvu ti procesi „nikad dovoljno uspešni”. Nasuprot modernim uticajima koji teže destrukciji tradicionalnih veza, reditelj je uočio specifičan kulturološki i religiozni fenomen koji deluje kao kohezioni faktor.
– Ovde je u pitanju jedna vrsta energije koja, kao neka kopča, kao neko sidro koje drži svakog od njih na nekoj ravni te, rekao bih, kulturološke i religiozne korelacije – zaključio je Emir Kusturica. – Znači običajnost našeg naroda je njegovo najjače sidro. I ono se reflektuje kroz ukupnost ili kroz neka nepisana kolektivna ili običajna pravila pod kojima mi živimo.
Inače, film nastaje u produkciji kuća „Lotika“, „Rasta film“ i „Košutnjak film“, a okupiće impresivnu glumačku ekipu sastavljenu od najvećih imena srpskog glumišta i istaknutih predstavnika mlađe generacije.
Uloge tumače Vesna Trivalić, Jovana Gavrilović, Vahid Džanković, Tamara Dragičević, Andrija Milošević, Tamara Krcunović, Anđelija Mandić, kojoj će ovo biti prvo filmsko ostvarenje, kao i Miki Manojlović, Milan Marić, Andrija Kuzmanović, Seka Sablić, Isidora Janković, Milan Vasić, Slaviša Čurović i brojni drugi glumci.
Vladimir Bijelić
