ОБНАВЉА СЕ СПОМЕНИК НОВОСАДСКОМ ПАРТИЗАНСКОМ ОДРЕДУ У ЧЕНЕЈУ Ево шта ће све обухватити радови
Обнова ће обухватити презиђивање комплетне горње зоне зидова споменика, чишћење опеке и фуга, нову спомен-плочу и уређење непосредне околине.
Ако којим случајем пролазите кроз Ченеј, приметићете да се недалеко од локалног пута налазе неке структуре под скелама. У питању је Споменик Новосадском партизанском одреду који ће наредних месеци проћи кроз опсежну санацију и рестаурацију. Али одакле баш на том месту те апстрактне масе које се пркосно издижу усред војвођанске равнице?
На том месту је 26. јула 1941. године, у атару села Ченеја, подигнут устанак против окупатора у Војводини. У част победе у Другом светском рату и три деценије од подизања устанка, надлежне институције одлучују да ту буде подигнуто спомен-обележје. За аутора будућег споменика изабран је новосадски вајар Павле Радовановић.
Споменик је једно од првих значајнијих остварења уметника који је стварао на тлу Војводине, махом на простору Срема, а који је аутор неколико локалних спомен-обележја НОБ-а. Вајар Радовановић је био талентован и свестран уметник, али га је прерана смрт, тек деценију после изведбе споменика у Ченеју, спречила да остави дубљи траг на нашој уметничкој сцени.
Иако је епоха социјалистичког реализма увелико била превазиђена, Радовановић је подједнако успешно стварао дела са фигуралним и апстрактним мотивима, понекад комбинујући ова два уметничка израза. По изразу најсличнији споменику у Ченеју јесте Споменик НОБ-у у Сремским Карловцима, где уметник људским фигурама даје апстрактну форму која доста асоцира на ону у Ченеју.
Четири форме изведене од зидане опеке
Споменик Новосадском партизанском одреду се налази недалеко од локалног пута и састоји се од четири мегалитска менхира, испред којих се налази спомен-плоча са натписом на три језика – српском, мађарском и словачком. Ове четири форме изведене су од зидане опеке, технике која је ретко коришћена у изради споменичких обележја.
Можда се по питању технике аутор угледао на један далеко познатији споменик, такође изведен у опеци, а у питању је Споменик Новембарској револуцији, архитекте Миса ван дер Роеа. Наравно, архитекта је у опеци моделовао масивну, кубичну структуру, док је наш вајар желео да то буду неправилне апстрактне форме, које пркосно извирују из земље, алудирајући на природу партизанског устанка у Војводини.
Међутим, употреба опеке не мора бити само израз угледања, већ и као идеја уметника да укаже на локални градитељски материјал, у којем су изграђени сви војвођански објекти. Материјал који је повезао све националности у подизању устанка у Војводини.
Да ли би менхири могли представљати различите народе, не може се јасно рећи, јер су у локалним партизанским одредима били представници више од четири народа, али је плоча са натписом исписана на три најразличитија језика, којима се говори у том делу Војводине.
Трагови дотрајалости материјала и оштећења услед старости и изложености атмосферским утицајима видљиви су на површинама споменика. Везивни материјал у виду малтера на одређеним деловима споменика изгубио је своју структуру, па опека на тим површинама није чврсто причвршћена за остатак зида.
Изворна спомен-плоча била је урађена од бакра али је у међувремену украдена. Нова плоча од природног камена која је постављена 2001. године је поломљена, па ће и она бити обухваћена процесом санације.
Санација и рестаурација
Један од сегмента обнове споменика биће демонтажа поломљене спомен-плоче и бетонских остатака испред ње. Планирана је израда јастука од набијеног бетона који се ради преко слоја туцаника дебљине 10 цм, на који ће се поставити нова спомен-плоча.
Споменик од опеке предвиђен је за чишћење и прање водом под притиском и компримованим ваздухом, без пескирања. Чишћење се мора вршити пажљиво до мере да се скину све масне флеке, нечистоћа и слојеви патине, а да се не оштети површина опеке. Ово чишћење и прање врши се искључиво неабразивним путем, ваздухом и водом под притиском, са додатком благих хемијских средстава за прање.
Предвиђено је чишћење спојница (фуга) између опека од којих је споменик направљен. Потребно је извршити презиђивање комплетне горње зоне зидова споменика који су растрешени услед дејства воде и мраза, до нивоа на коме се утврди да су зидови добре чврстоће. У овом поступку ће бити коришћена опека исте врсте, боје и величине као постојећа.
Радовима се предвиђа и уклањање сувишне ниске вегетације у околини спомен-обележја. Аутентичност израза употпуњује прилазна стаза, која од пута води до плоче са натписом, која је такође изведена у опеци, у добром је стању и нема потребе за њеним санирањем.
Надамо се да ће до пролећа-лета радови бити завршени и да ће споменик осванути у пуном сјају, баш као на његовом свечаном откривању јула 1971. године.
