Direktor JP Vojvodinašume: Za nove šume nema slobodnih površina

Utvrđeni poslovni planovi dobili su u prvom kvartalu ove godine novi izazov – pandemiju koronavirusa, koja se odrazila na funkcionisanje celokupnog društva i države. Direktor JP „Vojvodinašume” Roland Kokai, koji je sredinom prošle godine izabran na čelo tog preduzeća s 1.460 zaposlenih, koji svoje radne zadatke obavljaju na teritoriji čitave Autonomne Pokrajine Vojvodine, navodi da se od zacrtanih planova nije odustalo i pored novih okolnosti uzkorovanih kovidom-19. U opisu posla tog preduzeća su čuvanje, nega i obnova šuma, proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala, podizanje novih šuma i šumskih zasada, održivo korišćenje šuma, snabdevanje društva i industrije drvetom, upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima, turizam i rekreacija, lov i uzgoj divljači, proizvodnja i prerada mesa, poljoprivredna proizvodnja i ribarstvo.

– Već godinama JP „Vojvodinašume” predstavlja prepoznatljiv brend u oblasti šumarstva, lovstva i zaštite prirode, čak i izvan granica Republike Srbije – kaže Roland Kokai za „Dnevnik”. – Prethodna godina, za preduzeće koje je nosilac sertifikata održivog gazdovanja šumama po FSC principu, slobodno mogu reći, bila je izazovna i zahtevna po pitanju proizvodne, socijalne i ekološke komponente. Modernizacija proizvodnog procesa u okviru gazdovanja šumama, ulaganje u naprednu i funkcionalnu mehanizaciju, ali i u razvojne projekte u svim sektorima preduzeća, rezultirali su dodatnim unapređenjem proizvodne funkcije čitavog preduzeća.

Imajući u vidu naziv preduzeća, jasno je da vodi brigu o šumama u Vojvodini. Kakva je situacija s „plućima Vojvodine” i koliko smo daleko od evropskog proseka po pošumljenosti?

– Trenutno je u Vojvodini pod šumama 175.136 hektara. „Vojvodinašume” gazduju sa 130.589 hektara, dok ostatak pripada drugim korisnicima i vlasnicima. Optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima, uzimajući u obzir sve specifičnosti, procenjena je na 0,16 ha po glavi stanovnika, čime bismo se približili standardima razvijenih zemalja u Evropi. Po njima, šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju oko 308.045 hektara – u tom slučaju bi šumovitost Vojvodine sa sadašnjih sedam odsto bila povećana 14. Osnovna prepreka za povećanje pošumljenosti su slobodne površine, kojih u Vojvodini praktično – nema. Svakako da podizanje novih šuma zahteva angažman većeg broja institucija i organizacija na svim nivoima hijerarhije. Što se tiče postojećih šuma, mogu da istaknem da se šumski fond čuva i koristi na održiv način, što podrazumeva poštovanje svih ekoloških principa.

Koliko JP „Vojvodinašume” ulaže u novo pošumljavanje i koliko izlazi u susret akcijama koje se provode u pravcu povećanja broja drveća?

– „Vojvodinašume” godišnje pošume između 2.500 i 3.000 hektara. U današnje vreme i u odnosu na aktuelnu temu pošumljavanja Srbije, imam potrebu da napravim razliku između pojmova pošumljavanje i ozelenjavanje urbanih sredina. Mi se, kao javno preduzeće, uvek trudimo da pomognemo realizaciju akacija ozelenjavanja, ali fokus šumarstva je na pošumljavanju. Pošumljavanje je složen biološko -tehnički posao koji zahteva mnogo pripreme. Za podizanje novih šuma je potrebno: definisati površine, rešiti imovinskopravne odnose, ispitati potencijal staništa, opredeliti vrstu, imati zdrav i genetički sposoban i konkurentan sadni materijal jer proizvodnja sadnog materijala traje najmanje godinu, ali i duže, pošumiti, a onda tu šumu u narednih nekoliko desetina godina čuvati, negovati i štititi od bolesti i drugih negativnih uticaja. Pitanje privatnog vlasništva je takođe tema koja u šumarstvu zahteva poseban pristup jer i tu ima potencijala. Poljoprivredna proizvodnja jeste primarna u Vojvodini, ali ustupanje nekih, trenutno poljoprivrednih površina, za pošumljavanje bi moglo značajno doprineti podizanju procenta pošumljenosti. Svakako da je to pitanje strategije i prioriteta, odnosno odluka koje se donose na višim instancama.

Često seča drveća po šumama nailazi na kritike javnosti. Šta podrazumeva planska seča?

– Seča neke od šuma je u javnosti uvek aktuelna tema, po pravilu – s negativnom konotacijom. Potrebno je razumeti da planska seča uvek predstavlja ili meru nege, ukoliko se radi o prorednim sečama, ili meru obnove, ukoliko je reč o obnovi šuma, odnosno podizanju novih šumskih zasada. Seča je, dakle, samo jedan od procesa u održivom ciklusu, značajan s više aspekata. Najvažniji – obnovi se šuma, stara i fiziološki zrela sastojina se zameni mladom i na taj način dobije ekološki efikasnija šuma. Mlada šuma brže raste, brže stvara biomasu, vezujući na taj način više ugljenika i oslobađajući više kiseonika, doprinoseći smanjenju negativnog efekta staklene bašte, odnosno smanjenju klimatskih promena. Zrela i prezrela šuma nije ekološki efikasna kao mlada pa je veoma važno, prostorno i vremenski na šumskom području ravnomerno i blagovremeno obnavljati šumu da bismo imali ravnomeran raspored šuma svih starosti. Na taj način imamo vitalne i zdrave šume koje daju ekološki i ekonomski maksimum. Često se postavlja pitanje zašto se šuma seče pre nego što prestari, pre nego što se završi životni vek stabla... To treba raditi uvek pre početka odumiranja, dok je još uvek zdrava, da bi se sprečilo odumiranje, sušenje, pa onda pojava štetnih posledica. Potrebno je, takođe, razumeti da se blagovremenom sečom najbolje iskoristi drvo, kao jedini ekološki potpuno prihvatljiv materijal, za dalju industrijsku preradu. To je najbolji primer „zelene” ekonomije, a znamo koliko je ta tema danas važna i aktuelna u društvu. Svaki proizvod od drveta je ekološki značajan, drvo je nezamenjivo u tom smislu i potrebno je sve materijale menjati drvetom, gde god je to moguće. Konzervacija šuma nije rešenje ni u smislu ekologije, ni socijalne pravednosti, ali ni ekonomije.

Da li postoji verovatnoća da u Vojvodini u bližoj budućnosti nikne neka nova šuma, ili da se postojeće proguste?

– Nisu svi delovi Vojvodine jednako ugroženi po tom pitanju. Banat, kao najmanje pošumljena regija u Vojvodini, svakako je prioritet prilikom planiranja podizanja novih šuma. Opština Zrenjanin je sa samo 3,2 procenta, odnosno oko 5.000 hektara obraslog zemljišta, daleko ispod optimalne pošumljenosti. U Mužljanskom ritu, na ritskoj crnici, od 1986. do 2020. godine, pošumljavanjem čistina podignuto je ukupno 528 hektara novih šuma hrasta lužnjaka. Osim toga, izvršena je i konverzija hibridne topole, vrbe, bagrema i američkog jasena na površini od 204 hektara, tako da je pod tom plemenitom vrstom tvrdih lišćara na području srednjeg Banata sada 800 hektara novih šuma. Svake godine u tom delu Vojvodine preduzeće planira i realizuje podizanje novih šuma na površinama od 20 do 60 hektara. Radićemo i dalje, još intenzivnije na podizanju novih šumskih zasada, ono što je do nas.

A. Savanović

– Osim ekološke komponente, gazdovanje šumama ima i značajnu proizvodnu ulogu u Republici Srbiji. Drvoprerađivačka preduzeća, uglavnom izvozno orijentisana, u kojima radi veliki broj ljudi, neretko u ruralnim delovima Vojvodine – delimično ili potpuno zavise od naše proizvodnje. „Vojvodinašume” će i ubuduće blagovremeno i u ugovorenim količinama isporučivati drvne sortimente drvnoj industriji – kaže Kokai. – U ovoj godini smo planirali i nekoliko važnih razvojnih projekata. Tu bih izdvojio unapređenje rasadničke proizvodnje, izgradnju šumskih puteva, nabavku moderne mehanizacije za rad u šumarstvu, kao i značajno unapređenje informacionog sistema u šumarstvu. Moraćemo da rešavamo i prevazilazimo problem nedostatka radne snage jer u velikom delu poslova u šumarstvu nije moguće zameniti ljudski faktor. Pandemija kovida-19 je činjenično mnoge stvari usporila i odložila. Na nivou preduzeća doneli smo platformu za organizovanje i rukovođenje procesom rada u toku pandemije, a u cilju očuvanja stabilnosti i unapređenja poslovanja preduzeća. Za sada smo uspeli da održimo poslovanje na odgovarajućem nivou, čak i nešto boljem u odnosu na isti period prethodnih godina.