Утврђени пословни планови добили су у првом кварталу ове године нови изазов – пандемију коронавируса, која се одразила на функционисање целокупног друштва и државе. Директор ЈП „Војводинашуме” Роланд Кокаи, који је средином прошле године изабран на чело тог предузећа с 1.460 запослених, који своје радне задатке обављају на територији читаве Аутономне Покрајине Војводине, наводи да се од зацртаних планова није одустало и поред нових околности узкорованих ковидом-19. У опису посла тог предузећа су чување, нега и обнова шума, производња шумског семена и садног материјала, подизање нових шума и шумских засада, одрживо коришћење шума, снабдевање друштва и индустрије дрветом, управљање заштићеним природним добрима, туризам и рекреација, лов и узгој дивљачи, производња и прерада меса, пољопривредна производња и рибарство.
– Већ годинама ЈП „Војводинашуме” представља препознатљив бренд у области шумарства, ловства и заштите природе, чак и изван граница Републике Србије – каже Роланд Кокаи за „Дневник”. – Претходна година, за предузеће које је носилац сертификата одрживог газдовања шумама по ФСЦ принципу, слободно могу рећи, била је изазовна и захтевна по питању производне, социјалне и еколошке компоненте. Модернизација производног процеса у оквиру газдовања шумама, улагање у напредну и функционалну механизацију, али и у развојне пројекте у свим секторима предузећа, резултирали су додатним унапређењем производне функције читавог предузећа.
Имајући у виду назив предузећа, јасно је да води бригу о шумама у Војводини. Каква је ситуација с „плућима Војводине” и колико смо далеко од европског просека по пошумљености?
– Тренутно је у Војводини под шумама 175.136 хектара. „Војводинашуме” газдују са 130.589 хектара, док остатак припада другим корисницима и власницима. Оптимална површина под шумом и заштитним засадима, узимајући у обзир све специфичности, процењена је на 0,16 ха по глави становника, чиме бисмо се приближили стандардима развијених земаља у Европи. По њима, шуме би у Војводини требало да заузимају око 308.045 хектара – у том случају би шумовитост Војводине са садашњих седам одсто била повећана 14. Основна препрека за повећање пошумљености су слободне површине, којих у Војводини практично – нема. Свакако да подизање нових шума захтева ангажман већег броја институција и организација на свим нивоима хијерархије. Што се тиче постојећих шума, могу да истакнем да се шумски фонд чува и користи на одржив начин, што подразумева поштовање свих еколошких принципа.
Колико ЈП „Војводинашуме” улаже у ново пошумљавање и колико излази у сусрет акцијама које се проводе у правцу повећања броја дрвећа?
– „Војводинашуме” годишње пошуме између 2.500 и 3.000 хектара. У данашње време и у односу на актуелну тему пошумљавања Србије, имам потребу да направим разлику између појмова пошумљавање и озелењавање урбаних средина. Ми се, као јавно предузеће, увек трудимо да помогнемо реализацију акација озелењавања, али фокус шумарства је на пошумљавању. Пошумљавање је сложен биолошко -технички посао који захтева много припреме. За подизање нових шума је потребно: дефинисати површине, решити имовинскоправне односе, испитати потенцијал станишта, определити врсту, имати здрав и генетички способан и конкурентан садни материјал јер производња садног материјала траје најмање годину, али и дуже, пошумити, а онда ту шуму у наредних неколико десетина година чувати, неговати и штитити од болести и других негативних утицаја. Питање приватног власништва је такође тема која у шумарству захтева посебан приступ јер и ту има потенцијала. Пољопривредна производња јесте примарна у Војводини, али уступање неких, тренутно пољопривредних површина, за пошумљавање би могло значајно допринети подизању процента пошумљености. Свакако да је то питање стратегије и приоритета, односно одлука које се доносе на вишим инстанцама.
Често сеча дрвећа по шумама наилази на критике јавности. Шта подразумева планска сеча?
– Сеча неке од шума је у јавности увек актуелна тема, по правилу – с негативном конотацијом. Потребно је разумети да планска сеча увек представља или меру неге, уколико се ради о проредним сечама, или меру обнове, уколико је реч о обнови шума, односно подизању нових шумских засада. Сеча је, дакле, само један од процеса у одрживом циклусу, значајан с више аспеката. Најважнији – обнови се шума, стара и физиолошки зрела састојина се замени младом и на тај начин добије еколошки ефикаснија шума. Млада шума брже расте, брже ствара биомасу, везујући на тај начин више угљеника и ослобађајући више кисеоника, доприносећи смањењу негативног ефекта стаклене баште, односно смањењу климатских промена. Зрела и презрела шума није еколошки ефикасна као млада па је веома важно, просторно и временски на шумском подручју равномерно и благовремено обнављати шуму да бисмо имали равномеран распоред шума свих старости. На тај начин имамо виталне и здраве шуме које дају еколошки и економски максимум. Често се поставља питање зашто се шума сече пре него што престари, пре него што се заврши животни век стабла... То треба радити увек пре почетка одумирања, док је још увек здрава, да би се спречило одумирање, сушење, па онда појава штетних последица. Потребно је, такође, разумети да се благовременом сечом најбоље искористи дрво, као једини еколошки потпуно прихватљив материјал, за даљу индустријску прераду. То је најбољи пример „зелене” економије, а знамо колико је та тема данас важна и актуелна у друштву. Сваки производ од дрвета је еколошки значајан, дрво је незамењиво у том смислу и потребно је све материјале мењати дрветом, где год је то могуће. Конзервација шума није решење ни у смислу екологије, ни социјалне праведности, али ни економије.
Да ли постоји вероватноћа да у Војводини у ближој будућности никне нека нова шума, или да се постојеће прогусте?
– Нису сви делови Војводине једнако угрожени по том питању. Банат, као најмање пошумљена регија у Војводини, свакако је приоритет приликом планирања подизања нових шума. Општина Зрењанин је са само 3,2 процента, односно око 5.000 хектара обраслог земљишта, далеко испод оптималне пошумљености. У Мужљанском риту, на ритској црници, од 1986. до 2020. године, пошумљавањем чистина подигнуто је укупно 528 хектара нових шума храста лужњака. Осим тога, извршена је и конверзија хибридне тополе, врбе, багрема и америчког јасена на површини од 204 хектара, тако да је под том племенитом врстом тврдих лишћара на подручју средњег Баната сада 800 хектара нових шума. Сваке године у том делу Војводине предузеће планира и реализује подизање нових шума на површинама од 20 до 60 хектара. Радићемо и даље, још интензивније на подизању нових шумских засада, оно што је до нас.
А. Савановић
– Осим еколошке компоненте, газдовање шумама има и значајну производну улогу у Републици Србији. Дрвопрерађивачка предузећа, углавном извозно оријентисана, у којима ради велики број људи, неретко у руралним деловима Војводине – делимично или потпуно зависе од наше производње. „Војводинашуме” ће и убудуће благовремено и у уговореним количинама испоручивати дрвне сортименте дрвној индустрији – каже Кокаи. – У овој години смо планирали и неколико важних развојних пројеката. Ту бих издвојио унапређење расадничке производње, изградњу шумских путева, набавку модерне механизације за рад у шумарству, као и значајно унапређење информационог система у шумарству. Мораћемо да решавамо и превазилазимо проблем недостатка радне снаге јер у великом делу послова у шумарству није могуће заменити људски фактор. Пандемија ковида-19 је чињенично многе ствари успорила и одложила. На нивоу предузећа донели смо платформу за организовање и руковођење процесом рада у току пандемије, а у циљу очувања стабилности и унапређења пословања предузећа. За сада смо успели да одржимо пословање на одговарајућем нивоу, чак и нешто бољем у односу на исти период претходних година.
