Reditelj Zoltan Puškaš o „Tri sestre”u pozorištu „Deže Kostolanji” u Subotici
„Moramo živeti... Moramo živeti... I živećemo. Preživećemo dugi niz dana i večeri, strpljivo ćemo podnositi iskušenja sa kojima će nas sudbina zadesiti. Kada naš čas otkuca, umrećemo u miru, a posle groba, bog će se sažaliti nad nama i tamo ćemo doživeti predivan, svetao život, radovaćemo se, sa dirnutim osmehom ćemo se osvrnuti na svoju trenutnu nesreću i odmorićemo. Čućemo anđele i gledati nebo puno dijamanata, videćemo da je svo zemaljsko zlo, sva naša patnja uronjena u milost koja ispunjava ceo svet, a naši životi biće tihi, smerni i slatki poput milovanja. Doći će vreme, kada ćemo svi saznati čemu sve ovo, čemu sva ova patnja, to više neće biti tajna... ali do tada, moramo živeti...”
Ovo je odlomak iz predstave „Tri sestre“ A. P. Čehova, u režiji Zoltana Puškaša, koja je premijerno, u Pozorištu „Deže Kostolanji“ u Subotici, izvedena pred kraj prošle godine, a danas ima prvu reprizu. Ono što prvo upada u oči u vezi s ovom predstavom je to da čuvene Čehovljeve tri sestre – Olgu, Mašu i Irinu – igraju Gabor Mesaroš, Boris Kučov i David Buboš.
- U predstavi, isto kao i u dramama Čehova, preovladava nemoć. Problemi toga vremena pa i današnjice jesu čežnja za boljim, to jest potraga za srećom. Samo prošlost postoji, bez budućnosti i bez sadašnjosti, isto kao i sada. Nemoćni smo. Sa jedne strane to možemo zahvaliti našem društvu, a opet bojimo se da iskoračimo iz naše komforne zone – objašnjava osnovnu ideju predstave reditelj Zoltan Puškaš, odgovarajući i na „začuđujuće“ pitanje podele. - Na sve ovo se dodaje da su naša tri aktera zbog pripadanja seksualnoj manjini nalaze u zaostatku, jer pripadaju jednom užem krugu transrodnih osoba. Oni su transrodna manjina u manjinskom svetu osoba koje privlači isti pol. Ne preostaje im ništa drugo sem da kukaju i traže lepšu budućnost. Moram priznati, da u ovoj situaciji i ja osećam nemoć, nikad nisam voleo ljude negativnog naboja, ali osećam se bespomoćnim da se dan za danom moram boriti za sve u životu, i da više ne činim ništa da bih izronio iz ove nemoći, iz ovoga stanja bespomoćnosti. Umorio sam se. Iscrpljen sam.
O klasiku dramske književnosti Puškaš kaže da se radi o „drami bez drame“. O likovima koji žive na vegetativnom nivou, bez konflikta. Iako su mogućnosti date da dođe i do tragedije, Čehov ih definiše kao komedije.
- U njegovim dramama, zahvaljujući nesposobnosti da krenu u akciju, ima puno tragikomičnih likova, čiji su život i borba
više mučenje nego čin. Napetost ponekad stvara lirskim sredstvima. Želje i snovi likova su u suprotnosti sa njihovom životnom situacijom, koja s u toku
drame postepeno pretvara u beznadežnu situaciju. Tako stvara mogućnost da likovi shvate svoje greške i bezizlaznost, a to ne dovodi do katarzičnog završetka – navodi reditelj.
U predstavi „Tri sestre“ u Pozorištu „Deže Kostolanji“ u Subotici, reditelj Zoltan Puškaš osmislio je i scenografiju i kostim. Dramaturgiju je radila Kornelija Goli, a kompozitori su Ervin Ereš i David Klem.
I. Burić