Редитељ Золтан Пушкаш о „Tри сестре”у позоришту „Деже Костолањи” у Суботици
„Морамо живети... Морамо живети... И живећемо. Преживећемо дуги низ дана и вечери, стрпљиво ћемо подносити искушења са којима ће нас судбина задесити. Када наш час откуца, умрећемо у миру, а после гроба, бог ће се сажалити над нама и тамо ћемо доживети предиван, светао живот, радоваћемо се, са дирнутим осмехом ћемо се осврнути на своју тренутну несрећу и одморићемо. Чућемо анђеле и гледати небо пуно дијаманата, видећемо да је сво земаљско зло, сва наша патња уроњена у милост која испуњава цео свет, а наши животи биће тихи, смерни и слатки попут миловања. Доћи ће време, када ћемо сви сазнати чему све ово, чему сва ова патња, то више неће бити тајна... али до тада, морамо живети...”
Ово је одломак из представе „Три сестре“ А. П. Чехова, у режији Золтана Пушкаша, која је премијерно, у Позоришту „Деже Костолањи“ у Суботици, изведена пред крај прошле године, а данас има прву репризу. Оно што прво упада у очи у вези с овом представом је то да чувене Чеховљеве три сестре – Олгу, Машу и Ирину – играју Габор Месарош, Борис Кучов и Давид Бубош.
- У представи, исто као и у драмама Чехова, преовладава немоћ. Проблеми тога времена па и данашњице јесу чежња за бољим, то јест потрага за срећом. Само прошлост постоји, без будућности и без садашњости, исто као и сада. Немоћни смо. Са једне стране то можемо захвалити нашем друштву, а опет бојимо се да искорачимо из наше комфорне зоне – објашњава основну идеју представе редитељ Золтан Пушкаш, одговарајући и на „зачуђујуће“ питање поделе. - На све ово се додаје да су наша три актера због припадања сексуалној мањини налазе у заостатку, јер припадају једном ужем кругу трансродних особа. Они су трансродна мањина у мањинском свету особа које привлачи исти пол. Не преостаје им ништа друго сем да кукају и траже лепшу будућност. Морам признати, да у овој ситуацији и ја осећам немоћ, никад нисам волео људе негативног набоја, али осећам се беспомоћним да се дан за даном морам борити за све у животу, и да више не чиним ништа да бих изронио из ове немоћи, из овога стања беспомоћности. Уморио сам се. Исцрпљен сам.
О класику драмске књижевности Пушкаш каже да се ради о „драми без драме“. О ликовима који живе на вегетативном нивоу, без конфликта. Иако су могућности дате да дође и до трагедије, Чехов их дефинише као комедије.
- У његовим драмама, захваљујући неспособности да крену у акцију, има пуно трагикомичних ликова, чији су живот и борба
више мучење него чин. Напетост понекад ствара лирским средствима. Жеље и снови ликова су у супротности са њиховом животном ситуацијом, која с у току
драме постепено претвара у безнадежну ситуацију. Тако ствара могућност да ликови схвате своје грешке и безизлазност, а то не доводи до катарзичног завршетка – наводи редитељ.
У представи „Три сестре“ у Позоришту „Деже Костолањи“ у Суботици, редитељ Золтан Пушкаш осмислио је и сценографију и костим. Драматургију је радила Корнелија Голи, а композитори су Ервин Ереш и Давид Клем.
И. Бурић