INTERVJU Pastor: Umemo i možemo da živimo zajedno

- Mislim da je Evropa nezamisliva bez ovog prostora. Ne vidim ovaj prostor u kulturološkom, komunikacionom, vrednosnom, ekonomskom i bilo kom drugom smislu van tog evropskog konteksta.  – navodi Pastor. - Ako ima nekoga na političkoj sceni u poslednjih više od 30 godina da je po tom pogledu bio nepokoljebljiv, onda je to Savez vojvođanskih Mađara  i tada kada je to bilo u trendu i tada kada je to bilo ravno samostalnom ili dobrovoljnom stajanju na stubu srama. Ali, isto tako ne mogu a da se ne otmem utisku da protekle dve godine nisu donele rasplet u smislu koji smo očekivali. Naime, pre dve godine posle izbora za Evropski parlament i konstituisanja Evropske komisije u novom sastavu, proširenje Evropske unije je dobilo kao agenda u programu Evropske komisije drugi red prioriteta i lično sam mislio da će se taj red prioriteta osetiti do danas-ističe Pastor.

Kako komentarišete nedavni izveštaj Evropske komisije o Srbiji?

- Razočaran sam. Mislio sam da ćemo za skoro pola mandata ove Evropske komisije makar videti snažniju volju za pravljenje iskoraka. Može se sad ova situacija pravdati - i sigurno da je taj razlog i objektivan - pandemijom, nepredvidljivošću, opterećenošću, posledicama pandemije, ali ja ni pre pandemije taj proboj nisam video. Iz tog razloga sam razočaran posebno zbog toga što se taj novi prioritet, realnost napretka Srbije ne vidi iz izveštaja. On je rađen po kalupu, prema nekoj ustaljenoj šemi bez da se vidi ta nova namera, bez da se vidi uravnoteženost, objektivnost, priznavanje neupitnog napora koju mi kao društvo činimo i to nema veze ni s Vučićem, Dačićem, Pastorom, reč je o društvenom naporu koju svi činimo kao država, kao nacija. S druge strane nisam ni u jednom momentu  u tom papiru video znak dozvoljavanja da se kaže eto, možda smo i mi nešto na nivou Evropske unije zastali, možda smo trebali drugačije… Ne vidim te znake pravičnosti, čak ni nameru za pravičnost u izveštaju.

Koliko je SVM preko Fidesa u čijoj delegaciji u Evropskom parlamentu je i Andor Deli, član SVM-a , mogao da utiče na sadržaj izveštaja?

- Zamolio sam predsednika Fidesa, a preko njega i delegaciju Fidesa u Evropskom parlamentu da glasa protiv izveštaja o Srbiji. To je tako i bilo. Bez obzira na to izveštaj je usvojen. Upravo iz ovih razloga o kojima sam govorio i zbog toga,  ako ima nekoga u bližem i širem okruženju koji je u proteklih 10 godina bio neupitni ložač u ubrzavanju priključenja zapadnog Balkana, pre svega Srbije Evropskoj uniji,  onda je to bila Mađarska. Iz tog razloga mislim da je neka vrsta signala koju smo želeli dati da nismo s ovim procesom zadovoljni. Mislim da bi generalna politika Evropske unije trebala da se promeni kako bi se video iskorak. Mislim da je Srbija to zaslužila. Mislim da je Srbija u proteklih desetak godina prekoračila sopstvenu senku i danas je drugačija nego pre 10 godina. Mislim da je ona danas u mnogo merila spremnija i zaslužnija da bude članica Evropske unije nego mnoge zemlje koje su već dugo članice Evropske unije. Što se tiče uticaja gospodina Delija i ukupne delegacije Fidesa treba znati da je procedura dosta složena. U tom procesu borbe mišljanja amandmana je veoma značajna uloga parlamentaraca, dogovora i razgovora parlamentaraca i formalno i neformalno u komisiji i van komisije da se nađu rešenja koja su maksimalno dobra. U tom dosta složenom poslu mislim da je i gospodin Deli i svi koji su mogli odigrali veoma značajnu ulogu.

Prema pojedinim komentarima, SVM preko svog ekonomskog programa koji sprovodi u Vojvodini, a koji finansira mađarska vlada, pokušava da ojača kako svoj tako i Fidesov politički uticaj u Srbiji. Šta mislite o tome?

- Zato i radimo jer je to sredstvo kojim dokazujemo da ono što govorimo u političkom nastupu to ozbiljno mislimo. Zato smo prisutni u beogradskom parlamentu, u novosadkom parlamentu, u lokalnim samoupravama. Zato imamo državne sekretare i sekretare u Pokrajinskoj vladi kao i pomoćnike sekretara. Zato smo prisutni u lokalnim samoupravama da bi realizovali ono što zastupamo. A zastupamo ono što čujemo od ljudi kao nešto što je problematično. Pored toga što radimo na privlačenju ovdašnjih sredstava, jer smo ovde platioci poreza, koristimo i sredstva koja su pod okriljem nacionalne politike Mađarske. I u tome ne vidim nikakav problem. Mi smo zahvaljujući tome pokrenuli petogodišnji investicioni ciklus u vrednosti od 350 miliona evra i doneli polovinu od tih sredstava. Ko misli da je to lako, ko misli da mi to radimo zbog toga da bi privoleli glasače da glasaju za nas, tu ima nečega i ne mogu da kažem da nije istina, ali je ovo krvav posao. To je velika šansa da bi ljudi napravili korak jedan do dva, da prostor u kojem živimo dobije na poletu i radimo zbog toga da bi pokazali da je perspektiva Srbije u Evropi za nas realnost danas, bez obzira šta piše u izveštaju o napredku. Mi smo pokazali da umemo i možemo živeti zajedno tako da od toga svako ima benefit. Zato mi to radimo i bilo bi strašno važno u ovoj mnogonacionalnoj zajednici da i drugi kojima je matična država neka zemlja koja je članica Evropske unije nešto slično bar pokuša da uradi. 

Eržebet Marjanov

U izveštaju EK na više od 40 mesta se spominje pitanje vladavine prava. To je danas moderan politički pendrek. Jer je to nedovoljno, nepotpuno, nedovoljno egzaktno definisano pitanje ili pojam i onda u nekom momentu praktično se koristi kao izgovor, kao što se koristi i pitanje slobode medija i demokratičnosti. To sve vidim u ovom izveštaju i zato nisam srećan, ali ću do kraja života, dok se bavim ovim poslom u osnovnom ubeđenju biti nepokolebljiv i nadam se da će ovaj trend promeniti i da će se približiti onome u šta smo se nadali jer smo se socijalizovali kao političari u smislu ugledavanje na dostignuća zapadne evropske civilizacije i demokratije. To nam je i danas kao neka vrsta etalona, onoga u šta smo se ugledali i sada kada čovek očekuje da ga iz tog sveta privlače, da ga u tom svetu očekuju, mi permanentno tri decenije vidimo da se ta nada izjalovila.

Povodom izveštaja Fridom hausa, koji govori o stanju demokratije, slobodi medija, političkim i građanskim pravima u državama sveta, pojedini analitičari nalaze sličnosti između Mađarske i Srbije kao i između Aleksandra Vučića i Viktora Orbana. Vidite li vi sličnost?

-  Ponoviću ono što već govorim nekoliko godina. Ništa novo neću moći da vam kažem, a i ne želim da kažem ništa novo nego ono što sam već do sada kazao. U nekim momentima sam s tim mojim rečenicama izazvao poprilično problematične komentare, karikature, ali mislim da sam dovoljno star i dovoljno iskusan i mislim, bez lažne skromnosti, da imam iza sebe učinak da mogu da kažem ono što mislim i da me ne zanima ko šta o tome misli. Ima velike sličnosti između Mađarske i Srbije. Obe zemlje su male, obe su sa dugačkom tradicijom državnosti, oba naroda su zbog istorijske sudbine razasuta po nizu država u okolini svoje matične države i šire i obe države ili oba naroda su kroz istoriju prošli uvek kroz isto šipražje, a to je da im je neko drugi krojio sudbinu jer je ovaj prostor uvek bio za raskusurivanje velikih sila oko uticaja moći. Ono što je potpuno novo u odnosu na poslednjih 10 godina jeste da su obe države danas spremnije i sposobnije da utiču na sopstvenu sudbinu nego što je to bilo standardno u dugom periodu pre. Na čelu obe države su dva političara koji su netipična za evropsku politiku. Jer današnja evropska politika, evropski političari su karaktera  “nit riba, nit meso, nit smrdi nit miriše”. U ovom slučaju se radi o dva karakterna lika, koji imaju jednoznačne stavove i baš se mnogo ne deranžiraju, ako se ti stavovi nekome ne dopadaju. Oba predsednika imaju poprilično ozbiljan nivo legitimiteta, značajnu parlamentarnu većinu i iz te pozicije praktično iznose stavove svoje države, ponekad upečatljivije, ili jednoznačnije nego što po nečijem ukusu dolikuje za države te veličine. U tom smislu ima između njih sličnosti, to ne vidim kao nedostatak ili nešto zbog čega bi trebalo da se bilo ko štreca ili da se menja. Vidim sada i dešavanja oko evropske perspektive zapadnog Balkana rečenicu koja je pre neki dan izgovorena da bi Srbija trebala da preispita svoju politiku odnosa prema Kini pri čemu recimo svako zaboravlja jednu prostu činjenicu da uzastopno  od 2017. prvi spoljno ekonomski partner Nemačke je Kina. Hoću da kažem da u toj evropskoj politici ima mnogo cinizma, političke namere… Medijski prostor u Srbiji nije idealan, ima million stvari na kojima čovek može da zameri, jezik javnog govora nije ni izdaleko takav  da bi čoveku godilo po sopstvenom ukusu, ali isto tako mislim da izveštaj Fridom hausa, ili bilo koji slični izveštaj treba uzimati s rezervom.