ИНТЕРВЈУ Пастор: Умемо и можемо да живимо заједно

- Мислим да је Европа незамислива без овог простора. Не видим овај простор у културолошком, комуникационом, вредносном, економском и било ком другом смислу ван тог европског контекста.  – наводи Пастор. - Ако има некога на политичкој сцени у последњих више од 30 година да је по том погледу био непокољебљив, онда је то Савез војвођанских Мађара  и тада када је то било у тренду и тада када је то било равно самосталном или добровољном стајању на стубу срама. Али, исто тако не могу а да се не отмем утиску да протекле две године нису донеле расплет у смислу који смо очекивали. Наиме, пре две године после избора за Европски парламент и конституисања Европске комисије у новом саставу, проширење Европске уније је добило као агенда у програму Европске комисије други ред приоритета и лично сам мислио да ће се тај ред приоритета осетити до данас-истиче Пастор.

Како коментаришете недавни извештај Европске комисије о Србији?

- Разочаран сам. Мислио сам да ћемо за скоро пола мандата ове Европске комисије макар видети снажнију вољу за прављење искорака. Може се сад ова ситуација правдати - и сигурно да је тај разлог и објективан - пандемијом, непредвидљивошћу, оптерећеношћу, последицама пандемије, али ја ни пре пандемије тај пробој нисам видео. Из тог разлога сам разочаран посебно због тога што се тај нови приоритет, реалност напретка Србије не види из извештаја. Он је рађен по калупу, према некој устаљеној шеми без да се види та нова намера, без да се види уравнотеженост, објективност, признавање неупитног напора коју ми као друштво чинимо и то нема везе ни с Вучићем, Дачићем, Пастором, реч је о друштвеном напору коју сви чинимо као држава, као нација. С друге стране нисам ни у једном моменту  у том папиру видео знак дозвољавања да се каже ето, можда смо и ми нешто на нивоу Европске уније застали, можда смо требали другачије… Не видим те знаке правичности, чак ни намеру за правичност у извештају.

Колико је СВМ преко Фидеса у чијој делегацији у Европском парламенту је и Андор Дели, члан СВМ-а , могао да утиче на садржај извештаја?

- Замолио сам председника Фидеса, а преко њега и делегацију Фидеса у Европском парламенту да гласа против извештаја о Србији. То је тако и било. Без обзира на то извештај је усвојен. Управо из ових разлога о којима сам говорио и због тога,  ако има некога у ближем и ширем окружењу који је у протеклих 10 година био неупитни ложач у убрзавању прикључења западног Балкана, пре свега Србије Европској унији,  онда је то била Мађарска. Из тог разлога мислим да је нека врста сигнала коју смо желели дати да нисмо с овим процесом задовољни. Мислим да би генерална политика Европске уније требала да се промени како би се видео искорак. Мислим да је Србија то заслужила. Мислим да је Србија у протеклих десетак година прекорачила сопствену сенку и данас је другачија него пре 10 година. Мислим да је она данас у много мерила спремнија и заслужнија да буде чланица Европске уније него многе земље које су већ дуго чланице Европске уније. Што се тиче утицаја господина Делија и укупне делегације Фидеса треба знати да је процедура доста сложена. У том процесу борбе мишљања амандмана је веома значајна улога парламентараца, договора и разговора парламентараца и формално и неформално у комисији и ван комисије да се нађу решења која су максимално добра. У том доста сложеном послу мислим да је и господин Дели и сви који су могли одиграли веома значајну улогу.

Према појединим коментарима, СВМ преко свог економског програма који спроводи у Војводини, а који финансира мађарска влада, покушава да ојача како свој тако и Фидесов политички утицај у Србији. Шта мислите о томе?

- Зато и радимо јер је то средство којим доказујемо да оно што говоримо у политичком наступу то озбиљно мислимо. Зато смо присутни у београдском парламенту, у новосадком парламенту, у локалним самоуправама. Зато имамо државне секретаре и секретаре у Покрајинској влади као и помоћнике секретара. Зато смо присутни у локалним самоуправама да би реализовали оно што заступамо. А заступамо оно што чујемо од људи као нешто што је проблематично. Поред тога што радимо на привлачењу овдашњих средстава, јер смо овде платиоци пореза, користимо и средства која су под окриљем националне политике Мађарске. И у томе не видим никакав проблем. Ми смо захваљујући томе покренули петогодишњи инвестициони циклус у вредности од 350 милиона евра и донели половину од тих средстава. Ко мисли да је то лако, ко мисли да ми то радимо због тога да би приволели гласаче да гласају за нас, ту има нечега и не могу да кажем да није истина, али је ово крвав посао. То је велика шанса да би људи направили корак један до два, да простор у којем живимо добије на полету и радимо због тога да би показали да је перспектива Србије у Европи за нас реалност данас, без обзира шта пише у извештају о напредку. Ми смо показали да умемо и можемо живети заједно тако да од тога свако има бенефит. Зато ми то радимо и било би страшно важно у овој многонационалној заједници да и други којима је матична држава нека земља која је чланица Европске уније нешто слично бар покуша да уради. 

Ержебет Марјанов

У извештају ЕК на више од 40 места се спомиње питање владавине права. То је данас модеран политички пендрек. Јер је то недовољно, непотпуно, недовољно егзактно дефинисано питање или појам и онда у неком моменту практично се користи као изговор, као што се користи и питање слободе медија и демократичности. То све видим у овом извештају и зато нисам срећан, али ћу до краја живота, док се бавим овим послом у основном убеђењу бити непоколебљив и надам се да ће овај тренд променити и да ће се приближити ономе у шта смо се надали јер смо се социјализовали као политичари у смислу угледавање на достигнућа западне европске цивилизације и демократије. То нам је и данас као нека врста еталона, онога у шта смо се угледали и сада када човек очекује да га из тог света привлаче, да га у том свету очекују, ми перманентно три деценије видимо да се та нада изјаловила.

Поводом извештаја Фридом хауса, који говори о стању демократије, слободи медија, политичким и грађанским правима у државама света, поједини аналитичари налазе сличности између Мађарске и Србије као и између Александра Вучића и Виктора Орбана. Видите ли ви сличност?

-  Поновићу оно што већ говорим неколико година. Ништа ново нећу моћи да вам кажем, а и не желим да кажем ништа ново него оно што сам већ до сада казао. У неким моментима сам с тим мојим реченицама изазвао поприлично проблематичне коментаре, карикатуре, али мислим да сам довољно стар и довољно искусан и мислим, без лажне скромности, да имам иза себе учинак да могу да кажем оно што мислим и да ме не занима ко шта о томе мисли. Има велике сличности између Мађарске и Србије. Обе земље су мале, обе су са дугачком традицијом државности, оба народа су због историјске судбине разасута по низу држава у околини своје матичне државе и шире и обе државе или оба народа су кроз историју прошли увек кроз исто шипражје, а то је да им је неко други кројио судбину јер је овај простор увек био за раскусуривање великих сила око утицаја моћи. Оно што је потпуно ново у односу на последњих 10 година јесте да су обе државе данас спремније и способније да утичу на сопствену судбину него што је то било стандардно у дугом периоду пре. На челу обе државе су два политичара који су нетипична за европску политику. Јер данашња европска политика, европски политичари су карактера  “нит риба, нит месо, нит смрди нит мирише”. У овом случају се ради о два карактерна лика, који имају једнозначне ставове и баш се много не деранжирају, ако се ти ставови некоме не допадају. Оба председника имају поприлично озбиљан ниво легитимитета, значајну парламентарну већину и из те позиције практично износе ставове своје државе, понекад упечатљивије, или једнозначније него што по нечијем укусу доликује за државе те величине. У том смислу има између њих сличности, то не видим као недостатак или нешто због чега би требало да се било ко штреца или да се мења. Видим сада и дешавања око европске перспективе западног Балкана реченицу која је пре неки дан изговорена да би Србија требала да преиспита своју политику односа према Кини при чему рецимо свако заборавља једну просту чињеницу да узастопно  од 2017. први спољно економски партнер Немачке је Кина. Хоћу да кажем да у тој европској политици има много цинизма, политичке намере… Медијски простор у Србији није идеалан, има million ствари на којима човек може да замери, језик јавног говора није ни издалеко такав  да би човеку годило по сопственом укусу, али исто тако мислим да извештај Фридом хауса, или било који слични извештај треба узимати с резервом.