Staparskim putem bezbednija vožnja bicikla

Prvi bicikli u Sombor su stigli još osamdesetih godina 19. veka, a 1894. godine već je postojalo i Biciklističko društvo. U parku koji se nalazio na uglu današnja dva Venca (Živojina Mišića i Radomira Putnika), sadašnjem Vidovdanskom trgu postojao je prvi „biciklodrom“, odnosno teren po kome su novi biciklisti učili da voze.

Nedavno je grad okončao postupak javne nabavke za izgradnju biciklističke staze na Staparskom putu, jednoj od najopterećenijih saobraćajnica. Prema tenderskoj dokumentaciji, ugovoreni posao težak je 17.830.000 dinara, ili nešto više od 151.000 evra. Izabrana je ponuda Somborcima dobro poznatog preduzeća „Yimi komerc“ iz Prigrevice, sa podizvođačem, ovdašnjom firmom „Signal“ doo, koja će biti zadužena za izradu horizontalne i vertikalne signalizacije u vrednosti od 1,7 miliona dinara. Rok za izvođenje radova je 60 dana od dana uvođenja u posao.

Nova biciklistička staza je projektom locirana na desnoj strani Ulice Staparski put, gledano prema Vencu Stepe Stepanovića i ima širinu od dva metra kao i dužinu od 806 metara, a  prvi deo biciklističke staze, od 391 metra, će biti izgrađen u postojećem zelenom pojasu na potezu od Prvomajskog bulevara do Podgoričke ulice, gde će početi drugi deo deonice u dužini od 262 metra. Ovu deonicu, gotovo „senzacionalno“ za potpuno ravničarski Sombor, odlikuje visinska razlika trotoara koja je premoštena stepenicama, pa se predviđa da na usponu trotoara deo sadašnjih stepenica bude zamenjen novim, koje bi trebalo da se „naslone“ na stazu, zbog čega je predviđena i izgradnja potpornog zida u ovom delu. Poslednji deo staze u dužini od 133 metra biće, kako predviđa projektna dokumentacija, priljubljen uz novoizgrađeni trotoar pored parka, a kako će u svemu tome proći varoško zelenilo, prvenstveno drvoredi, ostaje da se vidi.

Statistika je neumoljiva kada svedoči o tome da su biciklisti jedna od najranjivijih grupa u saobraćaju. Oko 90 odsto saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali biciklisti dogodilo u naseljenom mestu, dok je  preostalih 10 odsto van naseljenog mesta. Iz policijskih izveštaja se da zaključiti da se najviše ovih saobraćajnih nezgoda evidentira u avgustu, septembru i oktobru, a najugroženiji dani su petak, ponedeljak i utorak. Biciklisti najčešće stradaju u prepodnevnim satima, a najviše nesreća izazivaju vozači bicikla stariji od 65 godina.

Lokalni Savet za bezbednost saobraćaja nekoliko godina unazad ima brojne akcije usmerene na zaštitu biciklista, među kojima je i podela dečijih sedišta za bicikle. Povodom Svetskog dana bicikla, 3. juna, zahvaljujući naplati kazni za prekršaje počinjene u saobraćaju, obezbeđeno je čak 200 dečijih sedišta za vožnju biciklom, koja će roditeljima dece starosti od jedne do pet godina biti podeljena kroz proceduru onlajn konkursa koji se zatvara danas u 12 sati.

Pored ne tako davno izgrađenih bicklističkih staza na sva četiri centralna gradska Venca imenovana po srpskim vojvodama iz Prvog svetskog rata, prema navodima ovdašnjih vlasti, radi se i projektna dokumentacija za biciklističku stazu na Vojvođanskoj ulici, a nedavno usvojena planska dokumentacija koja tretira Mesnu zajednicu Selenča predviđa izgradnju staza za dvotočkaše u ulicama Samka Radosavljevića , Alekse Šantića, Fruškogorskoj...kao i u zoni ka izletištu Tromeđa i vikend naselju.

Kako se Sombor i njegova okolina nalaze na međunarodnoj biciklističkoj stazi EUROVELO 6, prošle godine su kao plod prekograničnog projekta sa mađarskom Bajom, otvorena dva bicklistička odmorišta, od kojih je jedno na samom obodu grada, dok je drugo, takođe opremljeno toaletima, tuševima i nadstrešnicama za odmor putnika, izgrađeno u Bezdanu. Kao posledica postojanja ove ekološke transferzale došlo je i do otvaranja nekoliko pansiona u Somboru i okolnim selima namenjenih pre svega bicklistima-internacionalcima, što je nesumnjiv doprinos ovdašnjem turizmu.

M. Miljenović