Za čuvanje starih ljudi mesečno potrebno do 90.000 dinara

Potrebe za čuvanjem starih su velike, ali dodatna poteškoća su niske penzije koje penzionerima ne ostavljaju mnogo izbora. Jedni borave u domu, drugi su kod kuće, a svakako su u nešto boljoj situaciji oni kojima deca pomažu.

S druge strane, tu su ponude u oglasima koje su različite, pa tako žene koje imaju 65 godina nude usluge nege za polupokretne ili nepokretne osobe, a medicinsko osoblja traži od 1.000 dinara, pa naviše za jednu intervenciju, do studentkinja koje za pola radnog vremena čuvanja starijih traže 25.000 dinara.

Istovremeno, pojedina udruženja i agencije nude sat vremena nege mesečno svakog radnog dana, za šta je potrebno izdvojiti 3.200 dinara, a tri takve posete nedeljno koštaju 13.200 dinara.

- Radila sam kao negovateljica u domu i sada sam u penziji. Međutim, dobrog sam opšteg stanja, zdravlje me još uvek dobro služi i zbog male penzije nastavila sam honorarno da radim posao koji sam obavljala decenijama. Čini mi se i da je potreba baš velika jer me dosta ljudi zove. Trenutno čuvam jednu ženu i njoj sam posvećena, a dobijam mesečno 40.000 dinara jer smo se tako dogovorili. Pomažu joj deca koja su u inostranstvu, ali i njima je teško, tako da smo se našli na nekoj zlatnoj sredini – kaže Borka G.

Evidentno je da je godinama unazad potreba za gerontonegovateljicama sve veća, ali to nije slučaj samo u Novom Sadu, Srbiji već i u državama Evropske unije. Naime, više od deceniju, žene, kako iz Novog Sada tako i iz Srbije, odlaze u države Evropske unije gde borave u kućama mahom ljudi našeg porekla, gde čuvaju starije za određenu novčanu nadoknadu. Žene iz Srbije u većini slučajeva u takve porodice odlaze po preporuci. Kako saznajemo od žena sa kojima smo razgovarali, a koje odlaze da rade u državama EU bez asistencije neke od agencija, mahom su neprijavljene i uspevaju da zarade, u proseku, po 800 evra, s tim da im je obezbeđen smeštaj i hrana, odnosno one žive kod svojih poslodavaca.

Jovanka apeluje na starije da vode računa koga puštaju u stanove i kuće jer se dešavalo da budu meta pljačkaša. Naime, iza oglasa u kojima su u ponudi usluge nege i čuvanja, ponekad se kriju i lopovi.

- Svaku osobu koja dolazi kod nas da radi detaljno proveravamo. Tražimo lekarske potvrde, uverenja da nisu kažnjavani, a samim tim i proveravamo gde su radili, koje su im sposobnosti i tako dalje. Dosta naših korisnika je, nažalost, bilo opljačkano. Mislili su da će ukoliko angažuju nekog preko oglasa ko im je tražio manje novca bolje proći. Međutim, budu prevareni. Najčešće se dešava da nakon što stupe u kontakt s korisnikom, borave nekoliko dana u stanu kako bi se uverili gde su vredne stvari. Nakon toga odnose sve što im je potrebno, pa potom im se gubi svaki trag - kazala je Jovanka.

U Agencijama koje se bave ovom vrstom poslovanja kažu da zbog obima posla gerontonegovateljice iz unutrašnjosti dolaze u novosadske porodice, a da je potreba i za odlaskom u inostranstvo takođe velika.

- Mi pokrivamo Srbiju i inostranstvo. Novi Sad i Beograd su gradovi u kojima ima najviše posla. Satnica je od 800 do 1.000 dinara. Kada je reč o mesečnoj nadokandi, potrebno je od 52.000 do 90.000 dinara. Najmanji iznos se odnosi na osmočasovnu negu svakog radnog dana. Iznos je veći ukoliko je korisnik nepokretan i ukoliko zahteva negu puna 24 sata, a za to je potrebno izdvojiti 90.000 dinara – kaže za “Dnevnik” Jovanka Dragičević vlasnica agencije za zapošljavanje “Agava”, koja između ostalog i obučava gerontonegovateljice i izdaje im sertifikate za rad. Izlazak medicinske sestre košta 1.500, a doktora do 3.800 dinara, u zavisnosti od vrste intervencije.

Kada je reč o radu u inostranstvu, tu je priča drugačija. Kako kaže Jovanka, podrazumeva se da žena poznaje jezik porodice u koju odlazi. Postoji i razlika ukoliko se odlazi u porodicu našeg ili inostranog porekla.

- Ukoliko se radi kod inostranih porodica, drugačji su uslovi i veća je plata. U zavisnosti od bolesnika, može da se zaradi od 1.200 do 1.500 evra. Cena zavisi od mnogo stvari, od toga u kakvom je stanju bolesnik, gde će žena boraviti, gde će se hraniti i tako dalje – kaže Jovanka.

Po njenim rečima, manje su plate negovateljica koje rade kod naših ljudi, jer kako Jovanka pojašnjava, 80 odsto njih su radili poslove koji su bili manje plaćeni, te su im samim tim i penzije manje.

- Ukoliko oni koji su nekada radili u Nemačkoj imaju državljanstvo, dobijaju nadoknadu od države koja iznosi 500 evra, ali pod uslovom da negovateljica govori nemački, da je prijavljena, odnosno zaposlena u Srbiji. Sa tim dodatkom imaju primanja od 1.700 do 1.800 evra, pa se u skladu sa tim određuje plata negovateljici – kaže naša sagovornica. Ona savetuje svima koji nemaju posao, a mogli bi time da se bave, da se prekvalifikuju jer je, kako napominje, to posao budućnosti, s obzirom da su potrebe za gerontonegovatenjicama sve veće. Podvlači da je reč o specifičnom poslu za koji je potrebno dosta strpljenja, ali i ljubavi.

        S. Aničić Ilić

        Foto: arhiva Dnevnika