За чување старих људи месечно потребно до 90.000 динара

Потребе за чувањем старих су велике, али додатна потешкоћа су ниске пензије које пензионерима не остављају много избора. Једни бораве у дому, други су код куће, а свакако су у нешто бољој ситуацији они којима деца помажу.

С друге стране, ту су понуде у огласима које су различите, па тако жене које имају 65 година нуде услуге неге за полупокретне или непокретне особе, а медицинско особља тражи од 1.000 динара, па навише за једну интервенцију, до студенткиња које за пола радног времена чувања старијих траже 25.000 динара.

Истовремено, поједина удружења и агенције нуде сат времена неге месечно сваког радног дана, за шта је потребно издвојити 3.200 динара, а три такве посете недељно коштају 13.200 динара.

- Радила сам као неговатељица у дому и сада сам у пензији. Међутим, доброг сам општег стања, здравље ме још увек добро служи и због мале пензије наставила сам хонорарно да радим посао који сам обављала деценијама. Чини ми се и да је потреба баш велика јер ме доста људи зове. Тренутно чувам једну жену и њој сам посвећена, а добијам месечно 40.000 динара јер смо се тако договорили. Помажу јој деца која су у иностранству, али и њима је тешко, тако да смо се нашли на некој златној средини – каже Борка Г.

Евидентно је да је годинама уназад потреба за геронтонеговатељицама све већа, али то није случај само у Новом Саду, Србији већ и у државама Европске уније. Наиме, више од деценију, жене, како из Новог Сада тако и из Србије, одлазе у државе Европске уније где бораве у кућама махом људи нашег порекла, где чувају старије за одређену новчану надокнаду. Жене из Србије у већини случајева у такве породице одлазе по препоруци. Како сазнајемо од жена са којима смо разговарали, а које одлазе да раде у државама ЕУ без асистенције неке од агенција, махом су непријављене и успевају да зараде, у просеку, по 800 евра, с тим да им је обезбеђен смештај и храна, односно оне живе код својих послодаваца.

Јованка апелује на старије да воде рачуна кога пуштају у станове и куће јер се дешавало да буду мета пљачкаша. Наиме, иза огласа у којима су у понуди услуге неге и чувања, понекад се крију и лопови.

- Сваку особу која долази код нас да ради детаљно проверавамо. Тражимо лекарске потврде, уверења да нису кажњавани, а самим тим и проверавамо где су радили, које су им способности и тако даље. Доста наших корисника је, нажалост, било опљачкано. Мислили су да ће уколико ангажују неког преко огласа ко им је тражио мање новца боље проћи. Међутим, буду преварени. Најчешће се дешава да након што ступе у контакт с корисником, бораве неколико дана у стану како би се уверили где су вредне ствари. Након тога односе све што им је потребно, па потом им се губи сваки траг - казала је Јованка.

У Агенцијама које се баве овом врстом пословања кажу да због обима посла геронтонеговатељице из унутрашњости долазе у новосадске породице, а да је потреба и за одласком у иностранство такође велика.

- Ми покривамо Србију и иностранство. Нови Сад и Београд су градови у којима има највише посла. Сатница је од 800 до 1.000 динара. Када је реч о месечној надоканди, потребно је од 52.000 до 90.000 динара. Најмањи износ се односи на осмочасовну негу сваког радног дана. Износ је већи уколико је корисник непокретан и уколико захтева негу пуна 24 сата, а за то је потребно издвојити 90.000 динара – каже за “Дневник” Јованка Драгичевић власница агенције за запошљавање “Агава”, која између осталог и обучава геронтонеговатељице и издаје им сертификате за рад. Излазак медицинске сестре кошта 1.500, а доктора до 3.800 динара, у зависности од врсте интервенције.

Када је реч о раду у иностранству, ту је прича другачија. Како каже Јованка, подразумева се да жена познаје језик породице у коју одлази. Постоји и разлика уколико се одлази у породицу нашег или иностраног порекла.

- Уколико се ради код иностраних породица, другачји су услови и већа је плата. У зависности од болесника, може да се заради од 1.200 до 1.500 евра. Цена зависи од много ствари, од тога у каквом је стању болесник, где ће жена боравити, где ће се хранити и тако даље – каже Јованка.

По њеним речима, мање су плате неговатељица које раде код наших људи, јер како Јованка појашњава, 80 одсто њих су радили послове који су били мање плаћени, те су им самим тим и пензије мање.

- Уколико они који су некада радили у Немачкој имају држављанство, добијају надокнаду од државе која износи 500 евра, али под условом да неговатељица говори немачки, да је пријављена, односно запослена у Србији. Са тим додатком имају примања од 1.700 до 1.800 евра, па се у складу са тим одређује плата неговатељици – каже наша саговорница. Она саветује свима који немају посао, а могли би тиме да се баве, да се преквалификују јер је, како напомиње, то посао будућности, с обзиром да су потребе за геронтонеговатењицама све веће. Подвлачи да је реч о специфичном послу за који је потребно доста стрпљења, али и љубави.

        С. Аничић Илић

        Фото: архива Дневника