Milenković: Evropska prestonica kulture, projekat koji je postao čudo

U slučaju Novog Sada, između korone i situacije u kojoj se Evropa nalazi od marta meseca, ono što se desilo ravno je čudu. I ne preterujem kada to kažem. – opisao je ukratko za „Dnevnik” direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” Nemanja Milenković godinu u kojoj je Novi Sad poneo ovu prestižnu titulu. Kroz razgovor s njim, pokušali smo da saznamo šta je sve doprinelo ovom „čudu” i šta su dometi i zaostavština EPK 2022 i kako je kultura postala značajni novosadski brend.

Kako vidite godinu titule, kakvi su rezultati u odnosu na očekivanja?

- Ceo moj ukupan rad definisao sam kroz to da nećemo se bazirati na utiscima nego na činjenicama. I ta osnovna činjenica govori u prilog tome da su „obećanja“  predstavljena u programskoj knjizi kojoj je prethodio tzv. „Bid Book” s kojim smo se kandidovali. To je nešto što smo kroz četiri evaluacije panela eksperata Evropske komisije „branili”, odnosno morali smo da potvrdimo da ćemo ispuniti ono na šta smo se obavezali. Za sve što smo dali reč, mi ne samo da smo se ispunili, mi smo premašili, iako je 2015. godine, kada smo prvi put poslali aplikaciju, to delovalo ambiciozno, kao san. Zato sam i rekao: „Hajde da gađamo Mesec, pa ako ga promašimo, pogodićemo zvezde”, a u stvari ispalo je po onoj Njegoševoj: „Neka bude što biti ne može”. Primera radi: umesto tri kulturne stanice imamo ih devet, a biće ih još, umesto „samo“ obnovljenog  Distrikta, renovira se i Podgrađe, započinje obnova Almaškog kraja. Završena je Gradska koncertna dvorana, a niko nije obećao da ćemo imati umetničkog direktora od svetskog značaja kao što je Stefan Milenković… Dakle, sve što je rađeno, duplirano je, a negde čak i preko toga. 

Kako ste uspeli to da postignete?

- Na dva načina. Prvo i osnovno načelo jeste da je data sloboda da se okupi tim od mladih i obrazovanih ljudi koji su sada postali vrhunski profesionalci. Istina, oni su radili na najznačajnijem projektu u oblasti kulture u Evropi, ali to je posao koji nadilazi organizaciju koncerata, izložbi, performansa i sl. To je posao koji je zahtevao posvećenost 24 časa. Od starta su ovde postavljeni sasvim drugi aršini i zato smo premašili postavljene ciljeve. Uvek smo se bavili  postavljenim ciljevima i rokovima i to je donosilo rezultate. S druge strane, u programskom smislu, napravili smo jedan veliki presedan. Stoji da je Evropska prestonica kulture sufinansirajući projekat, međutim, to malo koja Prestonica kulture radi na način na koji smo mi to uspeli. Uvezujući sve aktere, znali smo da ćemo time dobiti dodatu vrednost. Sa jednim od najmanjih programskih budžeta za Evropsku prestonicu kulture mi smo tu vrednost praktično duplirali. Na koji način? Od starta smo zagovarali to načelo sa ustanovama i vaninstitucinalnom scenom: „Ljudi, ovo je zajednički projekat”. Zagovarali smo stav da njihove buduće programske planove povežu sa konceptom EPK, to jest da planiraju godišnju programsku strukturu sa Fondacijom. Na principu „Dajte i daće vam se” mi smo zajedničkim radom uspeli da iznesemo neverovatnih 4.000 događaja i 6.000 umetnika iz celog sveta. Stvorena je sinergija. 

Na koji način je to sve funkcionisalo?

- Da li je bilo lako? Ne, nije. „Da je lako, to bi mogao svako“. Ovako, to je  zasluga svih aktera. Verujem da nije bilo lako sceni sa nama, niti je nama bilo lako sa scenom. Zajedno smo izlazili iz do tada uobičajenih okvira i načina rada. Pretpostavaljam da je zato u velikoj meri na početku procesa pripreme titularne godine nismo bili omiljen saradnik. Verujem da je scena očekivala, da uz dotadašnje ustaljene izvore finansiranja dobiju još jedan koji bi u stopostotnom procentu obezbedio im realizaciju novih projekata. Ovako, kroz kulturu zajedništva nadišli smo ograničenja koja su stojali ispred nas. To je još jedan od razloga zašto je Novi Sad premašio sve na šta se ranije obavezao. 

Koliko je sve to koštalo, koliki ste budžet imali?

- Za šest godina, koliko projekat traje, za program, produkciju, plate, i promociju bilo je isplanirano 25 miliona evra, a za infrastrukturu negde oko 30 miliona evra. To ulaganje u prostore za kulturu je nadmašeno i ono je mnogostruko više. S druge strane, mi smo praktično kroz različite fondove, sponzorstva i donacije, prihodovali oko 6,5 miliona evra u ovih šest godina. Ovo kažem zbog poreskih obveznika, jer time što smo kao Fondacija ostvarili prihod i na taj način, zahvaljujući tome smo praktično obezbedili svoje plate i u tom smislu građane nismo koštali ništa. Konačni presek će biti sledeće godine kada budemo radili konačnu analizu, koja je uostalom i obavezujuća od strane Evropske komisije. To je još jedno od mnogih istraživanja koje će uslediti, a koje sprovode nezavisni profesori istraživači sa Novosadskog univerziteta. Na sve to, moram da istaknem da je u uspeh utoliko veći ukoliko se uzme u obzir činjenica da nijedna EPK nije radila programe pre godine titule. Uz sve što se desilo tokom 2022. godine, podsetiću vas da iza nas su sada već šest Dočeka i pet Kaleidoskopa kulture. Otud je i jedina preporuka sa poslednjeg evaluacionog panela Evropske komisije: „Čuvajte legate koje ste stvorili”, zapravo najveća moguća pohvala. Stoga mogu da kažem, na osnovu rezultata i činjenica, da je ovo jedna od najboljih Evropskih prestonica kulture ikad.

Čini se da i nagrada Evropske komisije „Melina Merkuri” govori u prilog vašim tvrdnjama?

- Tako je. Ona se ne dodeljuje, kao ni druga evropska prestižna priznanja  i nagrade koje je Novi Sad nije osvojio na utiscima već na rezultatima koje ste postigli i koje činjenicama branite. Primera radi, mi smo jedina Prestonica kulture koja je svoj zvaničan program kalendarski počela 31. decembra 2021. godine, a završava se u 2023. godini, 13. januara. Programi drugih evropskih prestonica kulture traju otprilike devet meseci. Ovaj „Doček” je zapravo neka vrsta našeg novogodišnjeg poklona građanima, sceni, turistima što su nam pomogli da sve ovo organizujemo. Sva sredstva su isključivo od nagrade „Melina Merkuri”, koja se dodeljuje najboljim Evropskim prestonicama kulture.

Koliko je ljudi zapravo iznelo novosadski projekat EPK?

- Sa sve mrežom kulturnih stanica Fondacija broji do 70  angažovanih ljudi.  Ima i spoljnih saradnika, a njihov broj varira od projekta do projekta. Iz novosadskog miljea učestvovale su sve ustanove kulture i gotovo celokupna vaninstitucionalna scena. Nije učestvovao samo ko nije želeo i mi smo to poštovali. Svi koji su aplicirali bili su deo ovog projekta. Nije postojala neprijatna tema o kojoj nismo komunicirali. Negde smo bili, nažalost, i neka vrsta vizionara kroz projekte „Seobe” i naročito „Tvrđave mira”, u momentu kad izlazimo iz korone i počinje sukob na tlu Evrope. Pre početka godine titule pojedini evropski panelisti i strani umetnici su ove projekte smatrali samo za nama važne teme. Ispostavilo se da su teme aktuelnije nego što je bilo ko mogao 2016. godine i da pretpostavi.

Da li se zna koliko su programi EPK privukli posetilaca tokom ove godine?

- Tačne podatke ćemo imati sledeće godine, ali za sada mogu da odgovorim na dva načina. Novi Sad je 2019. godine stigao među top tri svetske destinacije po najprestižnijem svetskom turističkom sajtu „Loneldž Planet”. To je bio fantastičan turistički uspon koji je korona zasutavila. Ali, tek što smo izašli iz korone, u prvoj polovini 2022. godini imali smo istorijski rekord broja turista. To su podaci Turističke organizacije Novog Sada, za šta je naš grad dobio još jednu prestižnu nagradu „Zlatna jabuka” koje dodeljuje Međunarodna federacija turističkih novinara i pisaca o turizmu. Drugi segment se odnosi na nivo razvoja publike. Ove godine svih dvadesetak koncerata klasične muzike u kojima su nastupali različiti simfonijski orkestri, sa slobodnim ulazom ili naplaćenim ulaznicima, bili su puni. To je recimo rezultat onoga šta je Korzo doneo. Ta popularizacija klasične muzike dovela je do toga da je sada svaki koncert koji organizujemo u Koncertnoj dvorani je pun. To govori u prilog tome da je kultura postala važnija.

Ističete povratni uticaj EPK na lokalnu zajednicu. Na koji način se ostvaruje ta povratna veza?

- Otuda i naše insistiranje u recimo dvojakosti „Dočeka”, koji je, kao jedinstvena proslava dve Nove godine, dobio i Nagradu za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture. Ulaz je slobodan 31. decembra i program je na otvorenom, a 13. januara program je u zatvorenim prostorima gde naplaćujemo ulaznice za nezaboravne doživljaje. Mi nismo profitna organizacija. Taj novac je novo ulaganje u umetnike iz Novog Sada i Srbije, studente scenskog dizajna, Akademije umetnosti... Tako imamo situaciju da će umetnik Dejan Stojkov vizualizovati nastup afričke R’n’B princeze Nneke u Sinagogi, Petar Bilbija, koji je izlagao u Njujorku, radiće na scenskom dizajnu koncerta Danice Crnogorčević, reditelj Aleksandar Nikolić sa Lajkom Feliksom u Reformatroskoj crkvi, a studentkinja Akademije umetnosti Svetlana Klopan sa Sanom Garić u KS Svilara... Spajajući vizuelnu i izvođačku umetnost, zahvaljujući prodatim ulaznicama, stvaramo i održiv model u kulturi u kome se to ulaganje vraća umetnicima, sceni, građanima, Novom Sadu.

Šta će se desiti sa Fondacijom nakon godine titule?

-  Fondacija je bila i ostala pri Kulturnom centru Novog Sada. U tom smislu ovaj projekat ostaje, jer u naredne dve godine očekuju nas ozbiljni izveštaji, ocene evaluatora. Svaka EPK daje predlog i plan nekog „legatskog momenta”, a mi smo ih postavili još 2016. godine kroz ljude, procese, prostore i programe. U  smislu ljudskih resursa Novom Sadu ostaju na raspolaganju mladi, ali prekaljeni profesionalci, ne samo u oblasti kulture.  Naravno da će smanjenjem obima programa, smanjiti i broj angažovanih ljudi, ali oni svakako ostaju kao značajan legat projekta. Preostali će nastaviti da rade na razvoju procesa koji rezultiraju očuvanju prostornih i programskih legata: jedinstvenom modelu u Evropi - mreži kulturnih stanica, Distriktom, Gradskom koncertnom dvoranom, programima „Dočeka” i „Kaleidoskopa kulture”, možda i „Zastavama budućnosti” koje su ušle u finale izbora za najbolji evropski festival za mlade. Znanje je ostalo, stvorena je dodata vrednost i malo koji grad može time da se pohvali. Šta više, širi se po regionu, gde mi to znanje sada delimo s drugima. Upravo sam najponosniji na tim mladih ljudi koji su istrajali na tom neponovljivom putovanju.

Svetozar Krstić

Foto: Dnevnik/S. Šušević i Fondacija EPK

Kakva je budućnost Kreativnog ditrikta?

- Sledeće godine Disktrikt puni 100 godina, tokom kojih je prošao kroz pet velikih faza. U prvoj fazi, u Kraljevini Jugoslaviji, tu je počela da se razvija industrijska zona. U drugoj fazi, tokom okupacije, tu se desila najveća tragedija Novog Sada u 20. veku, gde je jedan od vlasnika, braće Kramer, direktno učestvovao. Zato to nije nacionalizovano, već konfiskovano. Sledi samoupravljački period do 1974. godine, kada se „Petar Drapšin” seli i počinje uslovno rečeno urušavanje. Tada počinju da ulaze male zanatlije, mada dominiraju magacini i napušteni prostori. Tek od 2000-tih godina počinje da se prepoznaje kao tzv. „kineska četvrt”, a pored nekoliko umetnika važan je bio ulazak Studentskog kulturnog centra 2007. godine. Posle obnove i razvoja u Distrikt zahvaljujući projektu EPK „duša Kineske“ je sačuvana, ali je ona samo jedan delić njenog ukupnog nasleđa i istorije, koja je ujedno i presek istorije Novog Sada. Grad Novi Sad je kroz zaštitu i obnovu, revitalizovao sedam objekata vrativši u njih samostalne umetnike i organizacije u oblasti kulture sa planom daljeg razvoja ovog budućeg centra savremenog stvaralaštva čime će se zaokružiti njegova autentičnost, ali i atraktivnost.

Kako ocenjujete saradnju sa Gradom i njegovim zvaničnicima?

- Saradnja je bila odlična. Ovaj projekat menja stvari ne samo u kulturnom domenu, već i u ekonomskom, socijalnom, ali i političkom. Gospodin Vučević postavio je jedan odnos poverenja, u smislu preuzimanja odgovornosti. Ja preuzimam odgovornost kao prvi, dajem ti pravo da biraš tim i da radiš kako smatraš da treba, ali onda preuzimaš i odgovornost. I to sam ja prenosio na svoje saradnike. To je najzdraviji odnos koji je pokazao da je ta povratna sprega u stvari najbolja demokratizacije kulture. To daje rezulat, čak i kad su u pitanju neprijatne teme. Nikad niko nije nešto zabranio, cenzurisao. Mislim da je u velikoj meri ovim otvoren prostor za kulturu dijaloga. Uz „prava na nešto“ a to se odnosi i na kritike, polazišna osnova u takvom pristupu je „i koja je moja odgovornost“. Posejali smo seme, mladica je nikla i pokazali smo da sve možemo kad hoćemo i da je Novi Sad grad, samo kad je grad kulture, kao balans onim stvarima koje donosi život u gradu koji se udesetostručio u poslednjih osam decenija.