Umesto novca, poluge i zlatnici u slamarici
Izbijanjem sukoba u Ukrajini početkom prošle godine, finansijska kriza zakucala je na vrata čak i najjačih i najstabilnijih ekonomija, a ljudi su odmah stavili prst na čelo preispitujući i istražujući koji je najbezbedniji način ulaganje novca.
Tokom velikih ekonomskih kriza kroz istoriju, kao najbezbedniji način štednje bila je kupovina zlata. Na našem tržištu građani ali i privreda proteklih nekoliko godina ima mogućnost da štedi u investicionom zlatu. Kako objašnjavaju ekonomisti ono je likvidno, što znači da bilo gde u svetu može lako biti zamenjeno za novac, a njegova glavna karakteristika, koja privlači štediše, je da porast inflacije povećava interesovanje za kupovinu zlata, što utiče na rast njegove cene. Osim toga, zbog ograničene količine tog plemenitog metala na tržištu, a i u prirodi, i sve veće potražnje, vrednost mu raste: Tako je zbog pandemije i nestabilne ekonomske situacije na globalnom nivou u proteklih godinu dana cena zlata skočila za oko 20 odsto.
Milica Radaković iz zlatare „Sezam“ u Novom Sadu, koja već nekoliko godina u ponudi ima investiciono zlato, objašnjava da dok novac gubi vrednost tokom inflacije, zlato pripada kategoriji najsigurnijih dugoročnih ulaganja, jer teško gubi vrednost.
- Reč je o čistom zlatu, najčešće u obliku poluga i zlatnih dukata, odnosno zlatnika iz najprestižnijih svetskih kovnica – kaže Milica Radaković dodajući da vlasnik poluge, ukoliko želi može čak i da je pretopi u nakit. – Najprestižniji proizvođači zlata nalaze se u Švajcarskoj i posluju u okviru grupacije „Heraeus“. Oni poseduju tzv. sertifikat LBMA „Good delivery“, što je garancija čistoće i kvaliteta koje imaju njihove kovanice. Zlatne poluge dostupne su i težinama od jednog, dva, pet, deset, 20, 50, 100, 250, 500 i 1.000 grama, kao i od jedne unce zlata (31,1 gram).
Zanimljivo je da je cena grama čistog zlata niža u većim polugama, a skuplja u polugama manjih težina, pa se tako trenutno cena pločice od jednog grama kreće se oko 9.000 dinara, a određuje se u skladu sa cenom zlata na berzi. Pločice su obično upakovane u tzv. blister pakovanje na kojem su ispisane sve neophodne informacije o proizvođaču, težini, kvalitetu zlata od kojeg je napravljena. Uglavnom je upisana oznaka za čistoću zlata 999,9 (24 karatno zlato). Finoća, odnosno čistoća predstavlja udeo čistog zlata u proizvodu i najčešće se izražava procentualno. Dakle, proizvodi koji imaju finoću 999,9 imaju u sebi 99,9 odsto čistog zlata. Serijski broj poluge ugraviran i na pločici i vrlo je bitan pošto predstavlja njenu indentifikaciju pomoću koje se dokazuje njeno poreklo po potrebi.
Investiciono zlato kupuju građani različitog staleža, a kako kaže naša sagovornica interesovanje polako raste za ovaj vid štednje ali ljudi još uvek ne znaju mnogo o tome.
- Kada nas mušterije nazovu najčešće se raspituju kako izgledaju ploče, koliko koštaju, koja je procedura prilikom kupovine, što nam govori da još uvek imaju dosta nedoumica. U inostranstvu je to, pak, popularan način štednje i darivanja članova porodice i prijatelja za važne datume poput rođendana – objašnjava Milica Radaković dodajući da je u našoj zemlji, kada je reč o građanstvu, najveće interesovanje za ploče manje gramaže.
Tekst i foto: Silvia Kovač