Kad Ana Milenković veruje u snove: Poezija je uživanje i čuje se svuda
NOVI SAD: Ana Milenković pohađa sedmi razred OŠ „Miroslav Antić” u Futogu, sklonost ka pisanju poezije otkriva još na početku školovanja i od tada joj je stvaralaštvo više puta nagrađeno.
Njeni radovi odnedavno krase i stranice našeg lista, a poslednji uspeh zabeležila je u decembru na promociji drugog broja zbornika „Svetogorac” u Sremskoj Mitrovici, kada joj je uručena nagrada za delo „Verujem u snove”.
– Inspiracija mi dolazi spontano, sve što smislim prenesem na papir – otkriva Ana Milenković. – Kad god smo imali zadatak da nešto napišemo u bilo kom obliku izražavanja, birala sam poeziju. Pisala sam na različite teme, imam čak i pesme koje sam posvetila nekim nastavnicima. Nemam određenu temu koju posebno volim, ali najdraža mi je ova na koju sam sad pisala: o snovima. U pesmi sam san predstavila kao nešto o čemu razmišljaju deca celog sveta. U jednom stihu kažem: „Ma ne sanjam ja to, oči su mi budne!” Dakle, to i nije klasičan san, nego želja za slobodom, mirom, drugarstvom među decom sa cele planete. Smatram da je takve snove moguće i ostvariti. Na kraju pesme drugarima poručujem da nastave da sanjaju, jer kad budu odrasli, snovi će se u njima probuditi. Snovi sve ulepšaju.
Tokom poslednje dve godine Ana je učestvovala u tri konkursa i na svakom je ponela priznanje. U prvom broju zbornika „Svetogorac” objavljena je pesma „Molim se za Srbiju”, u kojoj nabraja neka od najlepših mesta naše zemlje, s ljubavlju opisana u rimi. S obzirom na to da se njen talenat najviše ističe u poeziji, posebno je zanimljiva činjenica da je na jednom od konkursa usledila nagrada za prozu. Reč je o međunarodnom takmičenju u pisanju pisama na kojem je Ana Milenković predstavljala Srbiju, a tema je bila „Pismo uticajnoj osobi povodom klimatske krize”. Ona se u tom pismu obratila nekadašnjoj izvršnoj direktorki Unicefa Henrijeti Fore, poslavši snažnu poruku u ime ostale dece, izražavajući brigu za ekološku budućnost sveta i ujedno pozivajući da zajedno učine nešto kako bi očuvali klimu na planeti.
– Druženje sa decom pruža najveću inspiraciju. I u budućnosti planiram da nastavim da pišem i trudim se da moje stvaralaštvo bude sve bolje. Svako bi trebalo da pronađe ono što ga čini srećnim i da se time bavi. Za mene je poezija uživanje. Ona se čuje svuda i dopire do svih, zato volim da se bavim njome – zaključuje Ana Milenković.
B. Pavković