и почетка континуираног рада Новосадске опере, околности очигледно нису претерано наклоњене култури, овдашњи оперски посленици улажу немале напоре и енергију да својим радом обогате овдашњу музичку сцену. Као резултат таквих њихових настојања настала је и оперска представа “Кавалерија рустикана” Пјетра Маскањија која је у суботу увече премијерно изведена на сцени “Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта. А опера “Кавалерија рустикана” једно је од у Новом Саду често извођених и код овдашње публике добро прихваћених оперских дела, које је на новосадској сцени први пут изведено 1910. године и потом је доживело још осам премијерних поставки, тако да је њено поновно постављање на сцени СНП несумњиво оправдан и лепом симболиком обојен репертоарски потез.
Новосадска премијера Маскањијеве опере, која је овога пута припремљена у сарадњи са Народним позориштем из Београда, уз домаће извођачке снаге укључила је и истакнуте гостујуће уметнике, тако да је ова представа разумљиво побудила изузетно занимање публике, чија знатижеља и очекивања нису били изневерени, као што је показало суботње оперско вече. Извођење опере сувереним и прецизним диригентским гестом водио је гост из Београдске опере, наш еминентни оперски диригент Дејан Савић, успешно истичући нежну лиричност, али и моменте бурне драматике питорескног музичког тока овог комада, прожето мелодијама надахнутим сицилијанским фолклором. У главним улогама наступили су првакиња Српског народног позоришта Валентина Миленковић као Сантуца и млада сопранисткиња Маја Андрић као Лола, улогу Туридуа као гост певао је наш прослављени тенор Никола Китановски из Београда, у улози изневереног мужа Алфија наступио је Небојша Бабић, а ролу Туридуове мајке тумачила је Нора Чонкић Петровић.
“Кавалерија рустикана”, настала крајем деветнаестог века као најава или један од првих изданака тадашњег новог италијанског оперског израза, веризма, довела је на сцену “људе из народа”, њихове љубави, судбине и стасти, већ од првих извођења својом свежином и непосредношћу освајајући љубитеље опере широм света. Ова особена и живописна музичка драма о сплету судбинских околности које младог сицилијанског сељака Туридуа наводе да по повратку из војске напусти заведену Сантуцу и врати се својој старој љубави Лоли, у међувремену удату за кочијаша Алфија, на новосадској сцени постављена је у сведеној сценографији стилизованих камених колонада и црквеног степеништа и портала.
Такво сценографско решење и одговарајућа режија остављале су широк простор за живу сценску радњу прегнантног темпа, у којој су се брзо смењивали наступи добро припремљеног хора и дуети или заједнички наступи тумача главних рола, међу којима су нарочито запажене били вокално упечатљиве и дубоком емотивношћу прожете интерпретације Валентине Миленковић као Сантуце и енергични наступ тенора Николе Китановског, који је гласовно и глумачки доминирао позорницом, уверљиво градећи улогу Туридуа, од почетне разметљиве љубавне занесености, до доцнијих тренутака слутње и суочавања са неумитношћу трагичног краја у сцени растанка са мајком.
Пођеднако успеле и вокално и сценски доречене интерпретације остварили су и Небојша Бабић, као разочарани муж Алфио, жељан освете и млада сопранисткиња Маја Андрић, у улози лепе и заводљиве али и злосрећне Алфијеве жене Лоле, која се и против своје воље нашла у средишту крваве љубавне драме. Упоредо са поменутим квартетом протагониста опере, изузетно запажену креацију остварила је и Нора Чонкић Петровић у улози мајке Лучије, пленећи пажњу искреном проживљеношћу вокалне интерпретације и одмереним, суздржаним глумачким ставом који је чинио психолошки оправдан, а драматуршки неопходан контраст укупној захукталости драмске радње и бурним сукобима Алфија и Туридуа, који су довели до трагичног, крвавог расплета.
Премијерна новосадска поставка “Кавалерије рустикане” рађена је према режији, сценографији и костимографији италијанског редитеља Ивана Стефанутија, чија режијска решења је пренео Александар Николић. Аутори адаптација сценографије и костима су Саша Сенковић и Мирјана Стојановић Маурич, а хор је припремила диригенткиња Весна Кесић Крсмановић. Захваљујући њиховом труду и захваљујући изузетној сарадњи диригента
са надахнутим солистима и солидно припремљеним хором и оркестром, публика је имала прилике да ужива у динамичном и складном извођењу ове популарне опере, које је награђено топлим и срдачним аплаузима.
Б. Хложан
