Korak bliže uvođenju obaveznog vojnog roka je korak bliže ka bezbednosti – Visoko podignuta srpska trobojka u rukama narodne vojske, biće temelj nezavisnosti i suverenosti naše zemlje

Brojni faktori su uticali na formiranje današnjih strategija: regionalna bezbednost, integracije regiona u NATO alijansu, istorijsko nasleđe, društvena dinamika i ekonomski potencijali. Iako je ideja o stvaranju profesionalnih armija poslednjih decenije bila dominantna, posle sukoba u Istočnoj Evropi, uloga rezervnog sastava i potencijalno uvođenje redovnog vojna roka ponovo su dobili na značaju.

Sukob u Ukrajini je aktualizovao pitanje spremnosti i sposobnosti organizovanja odbrane jedne zemlje

Tu se ne misli samo na opasnost od direktnog oružanog konflikta već i od pretnje hibridnog ratovanja, uključujući sajber napade, kampanje dezinformacija i nasilnih promena vlasti koje se izvode pod nazivom obojene revolucije. Zadnja dešavanja su pokazala veliku ranjivost brojnih odbrambenih sistema u Evropi i njihovu nespremnost da odgovore na različite vidove spoljne agresije. Države poput Letonije i Litvanije ponovo su uvele obaveznu regrutaciju, dok su druge, poput Nemačke i Švedske, u procesu javne debate o povratku obaveznog vojnog roka. Nemačka je prošle godine osnovala specijalni fond od 100 milijardi evra za kupovinu modernog oružja i obećala da će dostići cilj NATO-a da potroši najmanje 2% nacionalnog BDP za odbranu u toku 2024. godine. Ubrzana militarizacija Evrope i regiona jasno naglašava nužnost promena u načinu organizovanja odbrambenih snaga.

Ministarstvo odbrane Republike Srbije na čelu sa ministrom Milošem Vučevićem, preispitalo aktuelne mehanizme odbrane države

Delujući proaktivno na brojne izazove, Ministarstvo odbrane Republike Srbije na čelu sa ministrom odbrane Milošem Vučevićem, preispitalo je aktuelne mehanizme odbrane države i razmotrilo ponovno uvođenje obavezne vojne dužnosti kao sredstva za poboljšanje odbrambene spremnosti i uvećanje jačine oružanih snaga. Uzimajući u obzir istorijska zbivanja i geopolitičkih kretanja, kao i brojne pretnje iz okruženja, jasno je da jedini garant opstanka srpske države jeste razvijanje snažne vojske i jake ekonomije.

Vojni rok će se uvesti tek posle pažljivog planiranja, obezbeđivanjem resursa i javne polemike

Posebno ohrabruje činjenica, da će se odluka o ponovnom uvođenju vojnog roka usvojiti tek posle pažljivog planiranja, obezbeđivanja resursa i javne polemike. Ovaj korak nužno zahteva značajna ulaganja u obuku, infrastrukturu kao i ljude kako bi se efektivno sprovodile vojne obuke.

Ministar Vučević je u najkraćem ovako obrazložio potrebu povratka uvođenja vojnog roka

„Mi svake godine gubimo 60.000 ljudi iz rezervnog sastava, a dobijemo 1.500 onih koji se dobrovoljno prijave za služenje vojnog roka i tako već 13 godina". Jasno je da je ovakav trend neizdrživ i da Srbija, ako želi da ostane nezavisna država, mora da donese tu odluku.

Jasno je da ova odluka se neće ticati samo vojne strategije već i ekonomije, demografije kao i duha i zdravlja nacije. Posle gotovo jednog veka, posle strašne jugoslovenske ideološke magle, ponovo se rađa snažna srpska vojska koja je čitavom Balkanu donela slobodu. Visoko podignuta srpska trobojka u rukama narodne vojske biće temelj nezavisnosti i suverenosti Republike Srbije ali i u isto vreme odvraćajuća snaga prema svima onima koji snevaju o agresivnim planovima usmerenim prema našoj državi.

Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Novog Sada