Корак ближе увођењу обавезног војног рока је корак ближе ка безбедности – Високо подигнута српска тробојка у рукама народне војске, биће темељ независности и суверености наше земље

Бројни фактори су утицали на формирање данашњих стратегија: регионална безбедност, интеграције региона у НАТО алијансу, историјско наслеђе, друштвена динамика и економски потенцијали. Иако је идеја о стварању професионалних армија последњих деценије била доминантна, после сукоба у Источној Европи, улога резервног састава и потенцијално увођење редовног војна рока поново су добили на значају.

Сукоб у Украјини је актуализовао питање спремности и способности организовања одбране једне земље

Ту се не мисли само на опасност од директног оружаног конфликта већ и од претње хибридног ратовања, укључујући сајбер нападе, кампање дезинформација и насилних промена власти које се изводе под називом обојене револуције. Задња дешавања су показала велику рањивост бројних одбрамбених система у Европи и њихову неспремност да одговоре на различите видове спољне агресије. Државе попут Летоније и Литваније поново су увеле обавезну регрутацију, док су друге, попут Немачке и Шведске, у процесу јавне дебате о повратку обавезног војног рока. Немачка је прошле године основала специјални фонд од 100 милијарди евра за куповину модерног оружја и обећала да ће достићи циљ НАТО-а да потроши најмање 2% националног БДП за одбрану у току 2024. године. Убрзана милитаризација Европе и региона јасно наглашава нужност промена у начину организовања одбрамбених снага.

Министарство одбране Републике Србије на челу са министром Милошем Вучевићем, преиспитало актуелне механизме одбране државе

Делујући проактивно на бројне изазове, Министарство одбране Републике Србије на челу са министром одбране Милошем Вучевићем, преиспитало је актуелне механизме одбране државе и размотрило поновно увођење обавезне војне дужности као средства за побољшање одбрамбене спремности и увећање јачине оружаних снага. Узимајући у обзир историјска збивања и геополитичких кретања, као и бројне претње из окружења, јасно је да једини гарант опстанка српске државе јесте развијање снажне војске и јаке економије.

Војни рок ће се увести тек после пажљивог планирања, обезбеђивањем ресурса и јавне полемике

Посебно охрабрује чињеница, да ће се одлука о поновном увођењу војног рока усвојити тек после пажљивог планирања, обезбеђивања ресурса и јавне полемике. Овај корак нужно захтева значајна улагања у обуку, инфраструктуру као и људе како би се ефективно спроводиле војне обуке.

Министар Вучевић је у најкраћем овако образложио потребу повратка увођења војног рока

„Ми сваке године губимо 60.000 људи из резервног састава, а добијемо 1.500 оних који се добровољно пријаве за служење војног рока и тако већ 13 година". Јасно је да је овакав тренд неиздржив и да Србија, ако жели да остане независна држава, мора да донесе ту одлуку.

Јасно је да ова одлука се неће тицати само војне стратегије већ и економије, демографије као и духа и здравља нације. После готово једног века, после страшне југословенске идеолошке магле, поново се рађа снажна српска војска која је читавом Балкану донела слободу. Високо подигнута српска тробојка у рукама народне војске биће темељ независности и суверености Републике Србије али и у исто време одвраћајућа снага према свима онима који сневају о агресивним плановима усмереним према нашој држави.

Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада