У СОМБОРУ ВРАЋЕНА 74 ОБЈЕКТА И 9.350 ХЕКТАРА ОБРАДИВЕ ЗЕМЉЕ Агенција за реституцију национализовану имовину доделила стварним власницима и њиховим наследницима
Подаци републичке Агенције за реституцију према којима запад и север Бачке предњачи у поврату својевремено национализоване имовине стварним власницима и њиховим наследницима, није неочекиван, имајући у виду да се управо у Сомбору (као и у Зрењанину) налазе и највеће површине пољопривредног земљишта које је после Другог светског рата постало државно а потом и „ друштвено“.
Удела у томе свакако имају и овдашњи правници који су се, организујући неколико удружења оштећених национализацијом, још крајем прошлог века подухватили да те захтеве оправдају и свим потребним доказима о власништву.
Како кажу у Агенцији за реституцији, до сада су стари власници у Сомбору добили назад 74 објекта и 9.350 хектара обрадиве земље, а само у првих осам месеци ове године Агенција за реституцију Републике Србије вратила је бившим власницима још два пословна простора и две зграде у овом граду. Према последњем извештају објављеном на сајту агенције од почетка године враћено је и нешто мање од 100 хектара пољопривредног земљишта на територији града.
Од почетка процеса реституције на подручју Сомбора враћена 53 пословна простора, шест станова и 15 зграда. Повраћај приватне својине која је у прошлости неоправдано одузета остварили су и власници земљишта, па су до сада на подручју Сомбора уз 9.350 хектара пољопривредног земљишта, враћена око два хектара шумског земљишта и 11 ари неизграђеног градског грађевинског земљишта. По извештају Агенције за реституцију Сомбор је средина са највише враћених пољопривредних површина, на другом и трећем месту су Бачка Топола и Суботица, где су власници одузете земље добили назад 8.981, односно 8.438 хектара пољопровредне земље.
Од осталих општина Западнобачког округа, којем је Сомбор административни центар, у Кули је враћено 11 објеката, у Апатину пет, док у Оџацима до сада није било донетих решења о реституцији пословног простора, станова или зграда, али јесте о враћању више од хиљаду хектара пољопривредне земље, што и не чуди с обзиром на чињеницу да је највећи број национализованих објеката својевремено припадао подунавским Немцима, чија имовина није предмет реституције.
Да ово нису и коначни резултати и домети процеса реституције сведочи податак из Правобранилаштва града Сомбора, које је објавило да води 63 стара и један новозапримљени предмет који се претежно воде пред Агенцијом за реституцију у Београду и Новом Саду, по Закону о враћању бесправно одузете имовине и обештећењу. У извештају о раду Правобранилаштва за 2024. годину пише да неки од тих поступака датирају још из 2010. године, а како је, према изјавама директора агенције датим медијима, највећи број предмета решен, ови сомборски захтеви се налазе међу око пет хиљада предмета са сложеним процесом чије се решавање може очекивати у наредних пет година.