Lični bankrot dužnike spasava od gladi

To treba da doprinese finansijskoj stabilnosti zemlje, ali će građanima s veoma plitkim yepom doneti dodatne probleme: više računa će ostati neplaćeno, više rata kredita neće biti izmireno na vreme. Uslovno bi im makar malo mogao pomoći da tešku finansijsku situaciju lakše prebrode zakon o ličnom bankrotu. Imaju ga Hrvatska i Slovenija. Kod nas se takav propis još ne priprem, a mogao bi jer procene govore da je kod nas čak 150.000 građana toliko prezaduženo da bi mogli proglasiti bankrot. Oni mogu očekivati dolazak sudskih izvršitelja. Ukoliko imaju platu, penziju ili slična primanja, izvršitelj će im ostvaiti trećinu za život. Ostalo će otići za dug. Znamo da je prosečna plata u Srbiji 44.000 dinara. Kako se može preživeti s 18.000 ne treba ni objašnjavati. A šta tek da kažu oni kojima je prag 25.000? U drugim zemljama dužniku se ostvalja suma dovoljna za život. Kod nas bi moglo ne da mu se oduzme, već na sva primanja doda da bi imao ne za život već za preživljavanje.

Očigledno, oni koji su se iz bilo kojeg razloga prezadužili, upali su u modernu verziju dužničkog ropstva.

– Građani su sada prepušteni na milost i nemilost privatnih sudskih izvršitelja – kaže predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović. – Većina i ne zna da, kada im stigne opomena od izvršitelja, ukoliko se ne jave u roku od pet dana, plenidba i izvršni postupak mogu početi. Zakon o bankrotu bi doneo više reda. Građani bi, poput preduzeća, dobili svog stratelja. To je nešto poput stečajnog upravnika. On bi građaninu napravio plan otplate dugova i omogućavao da preživi dok ne otplati obaveze. Dobili bismo više reda  u toj oblasti.

S tim stavom slaže se i ekonomski stručnjak s Novosadskog univerziteta Siniša Ostojić. On kaže da bi zakon o bankrotu omogućio da se razdvoje oni koji plaćaju od onih koji ne izmiruju svoje obaveze. Zakon o bankrotu omogućio bi da građani počnu odgovornije da se odnose prema obavezama.

Privatni sudski izvšitelj iz Novog Sada Aleksandar Durkulić objašnjava da se kod neplaćenih dugova plenidba radi na novčanim sredstvima i imovini. Kada su u pitanju plate i penzije, dužniku se, u skladu sa zakonom, ostvalja minimum trećina primanja. Od stvari, ostavljaju im se osnovne: sto, stolica, krevet, pribor za jelo pa i kućni ljubimac, ako ga imaju, proteze i slična medicinska pomagala, odlikovanja, medalje.

– U praksi se susrećemo s raznim slučajevima, a smatram da građane treba obrazovati. Mora im biti jasno da moraju da plate obaveze koje su preuzeli – kaže Durkulić.

Za finansijsku situaciju građana, preuzete a neisplaćene obaveze, veoma se interesuju i bankari. Sve češće od građana se, sem pozitivnog izveštaja iz Kreditnig biroa Udruženja banka Srbije, traže potvrde o plaćenim računima za struju i komunalije u prethodnih nekoliko meseci.

– Prinuđeni smo na to da sve pažljivije ispitujemo bonitet svakog klijenta – kaže Slobodan Racić iz AIK banke u Novom Sadu. – Nikada ne znate šta se može dogoditi sutra. Zato građanima nudimo kredite kojima im se već unapred omogućava da u slučaju finansijskih teškoća odlože ratu. To je pomoć njima, ali i nama. 

D. Vujošević

Američki ili evropski model

Regulativa vezana za lični bankrot različita je od zemlje do zemlje. postoje evropski i američki model. U SAD se sve odvija brzo, za nekoliko meseci. Imovina se rasproda, deo dugova otpiše i bankrotirani građanin počinje život iz početka u finansijskom smislu. U Evropi se pravi plan otplate i ceo postupak može trajati godinama. Do otpisa se ne dolazi ni lako ni brzo. Amerikanci smatraju da je evropski model mrcvarenje i kažnjavanje dužnika. Isto je da se dužniku mora ostaviti minimum za preživljavanje. U Francuskoj tu spada čak i automobil, ako ga koristi za posao, jer procenjuju da će, ako radi, lakše vratiti dugove.