Ansamblu se mora dati šansa da se dokaže

je do daljeg odložen i rad na predstavi „Upotreba čoveka” po romanu Aleksandra Tišme u režiji Borisa Liješevića, što je praktično značilo da kuća do kraja godine ne bi izvela nijednu dramsku premijeru.

– U takvoj situaciji važno je bilo pokrenuti novi projekat i izbor je pao na Molijerovog „Mizantropa”, kojeg će režirati Iva Milošević. Probe su već počele i premijera se očekuje do polovine decembra. Takođe, samu činjenicu da Iva ponovo radi u SNP iskoristićemo i da obnovimo njenu postavku „Priča iz Bečke šume” Edena fon Horvata, sa nešto izmenjenom glumačkom ekipom, i s tom predstavom ćemo uskoro gostovati u Narodnom pozorištu u Beogradu – kaže za „Dnevnik” glumac Aleksandar Gajin, koji će u narednom periodu voditi Dramu SNP kao v.d. direktora.



Da li se već naziru okviri repertoara u 2015?



– Nažalost, izuzev nove predstave Tomija Janežiča, koja će izaći u februaru, praktično ništa od repertoarskih planova nisam zatekao. To je stvorilo objektivne poteškoće, poput činjenice da je većina rediteljskih imena zauzeta godinu-dve unapred, ali s druge strane i otvorilo prostor da repertoar formiram onako kako mislim da treba. U planu su tako, za sada, još četiri premijere na sceni „Pera Dobrinović” i tri na Kamernoj, koje će u potpunosti biti bazirane na domaćim glumačkim snagama. Želim da ansamblu vratim dignitet i samopoštovanje, koje je, nažalost, poljuljano prethodnih nekoliko sezona. A to je moguće samo ako se tom ansamblu, čiji sam i ja deo, pruži prilika da pokaže da na njega može da se računa. Naravno da ne mogu svi članovi ansambla odmah dobiti uloge, ali mislim da već sama ta činjenica da će akcenat biti na predstavama koje nose glumci SNP-a, a ne gosti, predstavlja značajnu poruku.



Znači li to da gostiju više ni neće biti?



– Princip na kojem ću insistirati svakako da ne podrazumeva autističan odnos. Menjam samo praksu, koja je postajala sve dominantnija poslednjih sezona, da se naši glumci osećaju kao gosti u sopstvenom pozorištu. Drugim rečima, ako za neku predstavu imamo glumačku podelu iz kuće, onda nema razloga da se oslanjamo na kolege sa strane, a pogotovo nema nikakvog smisla da oni čine okosnicu podele. Gosti će biti pozivani samo kad su zaista neophodni, kako je to nekada bilo. Inače, ne treba zaboraviti ni to da će sada biti neuporedivo lakše sklopiti kockice mesečnog repertoara, jer smo do sada jako teško pravili planove zbog velikog broja gostiju koji su zauzeti i slobodne su termine davali na kašikicu.



A kako izbeći utisak „štancovanja” predstava samo da bi se pošto-poto uposlili pojedini članovi ansambla?



– Najpre, neće biti nikakvog „štancovanja”, već će repertoar u svemu odgovarati profilu nacionalne teatarske kuće koja mora da vodi i kulturnu i obrazovnu politiku, ali i da koristi svoj ogroman logistički potencijal kako bi pomerala granice - izražajne, estetske, vrednosne... S druge strane, naravno da mi sebi ne smemo da dozvolimo odustajanje od insistiranja na kvalitetu. Poenta je, međutim, u tome da se ne može suditi o nečijem umeću ako mu nismo ni dali šansu da to umeće pokaže. A ja iskreno verujem u ovaj ansabl. Znam ga vrlo dobro, jer dolazim iznutra. Sve su to školovani glumci, talentovani, ali ako nekom ne daš ulogu pet godina, onda više i zaboraviš na to šta on i koliko u stvari može.   



No, da li kao direktor Drame ulaziš u rizik ako takvom glumcu, koji godinama nije bio na sceni - a i kada je igrao, to nisu bili najsvetliji trenuci SNP - ipak poveriš ulogu?



– Naravno da je, po principu linije manjeg otpora, lakše takve kolege zaobići, ali ja bih ipak ušao u rizik. Problem je, međutim, što reditelji nemaju tu dobru volju. Gledaću da to promenim, ali priznajem da nisam siguran da ću u tome uspeti. Nažalost, kod nas je čest slučaj i da reditelji uopšte ne dolaze da gledaju naše predstave i na temelju toga prave glumačke podele, već unapred imaju nekakve svoje uže ili šire ekipe na koje tipuju.



Siguran štih?



– Da, ali da li je taj ’siguran štih’ baš uvek i provokativan, kreativan i atraktivan? Ili ponekad proizvodi i dosadu. Inače, da ne bude zabune, ima u ansamblu SNP i onih koji su dobijali uloge pa ih nisu iskoristili. E sad, kod tih kolega i ja imam određenu rezervu. Ali takvi su baš, baš u manjini. Puno je, međutim, nekog mlađeg i mladog sveta koji uopšte nije dobio adekvatnu šansu da se pokaže, kao što je mnogo i onih za koje znamo da su odlični glumci ali su dugo bili skrajnuti.        



Ipak, da li ima smisla repertoar graditi na temelju onoga što ansambl teoretski može? Sme li se, recimo, ući u inscenaciju „Hamleta” samo zato što na papiru u SNP postoji za njega podela? 



– To je pitanje s kojim se ja svakodnevno intimno susrećem. U svakom slučaju, moja ideja vodilja je da je nad svima nama - interes Srpskog narodnog pozorišta. Ako imamo komad koji bi bio neophodan na nekoj od repertoarskih linija važnih za SNP, mi ćemo ga postaviti onako kako možemo. I on će biti mera naše vrednosti. U tom svetlu naravno da ću dobro razmiksliti da li treba da igramo „Hamleta” ako nemamo Hamleta. Ali isto tako neću a priori odbaciti ideju o postavljanju Šekspira, jer možda u nekom od mojih kolega čuči sjajan Hamlet. Ovde je, naravno,  „Hamlet” svojevrsna metafora za „biti ili ne biti” ansambla SNP. Jer mi sada moramo „biti”. Zato što jesmo!



Miroslav Stajić   

Neće me biti u podelama



Da li Aleksandar Gajin kao direktor Drame vidi glumca Aleksandra Gajina u podelama?  



– Iako to nije bila praksa prethodnika, naprotiv, ja tu nemam nikakvu dilemu: neću igrati u novim predstavama u sledećoj godini. Neću prihvatiti nijednu novu ulogu i to sam saopštio ansamblu. E sad, ako duže ostanem na ovoj poziciji, pa ne mogu baš da garantujem da ću sve to vreme „apstinirati”. To bi opteretilo moje glumačko biće i radije ću onda napustiti mesto direktora Drame kako bih mogao da glumim. Ali mislim da mi, kada ispunim ovo što sam obećao, niko neće zameriti ako kasnije i prihvatim neku ulogu kako bih zadovoljio sebe kao glumca.

Koprodukcije samo ako su u interesu SNP



Kakva je sudbina koprodukcija, koje su poslednjih godina često bile predmet hvale, ali i žestokog osporavanja?



– Od koprodukcija se kao koncepta neće odustati, jer su one izazov vremena. Recimo, privodi se kraju dogovor o saradnji sa Ujvideki sinhazom, a raspoloženi smo i za manje koprodukcije na Kamernoj sceni. Znam na ličnom iskustvu koliko je muka realizovati neki of projekat i onda još doći do scene na kojoj ćeš ga izvesti. Sve su to moje kolege i nemam nikakvog razloga da prema njima ne budem otvoren, naprotiv. A kada je, pak, reč o eventualnim velikim međunarodnim koprodukcijama, one primarno moraju biti u interesu kuće, ansambla SNP i publike, a ne mojih ili ma čijih ličnih ambicija.