Movembar: Brada i brkovi od ponosa do propasti

Grčke i – naš Raduljica. Nova moda “zabrađenih” lica brzo se proširila širom sportskog dela planete, a bradu u paketu sa brkovima brzo su prihvatili i oni kojima patike i dres nisu osnovni posao.

Istine radi, brada i brkovi ulaze i izlaze iz mode otkako je sveta i veka. Aleksandar Makedonski prvi je načeo ovu problematiku, naređujući svojim vojnicima da obriju brade, iz čisto praktičnih razloga: u borbi prsa u prsa pobeđuje onaj kojeg ne možeš zauzdati hvatanjem za bradu, a i lakše je boriti se s vaškama i ostalim stanovnicima kosmatih delova ljudskog tela. Od tada do danas smenjuju se želje i shvatanja muškaraca o tome da li su brada i brkovi lepi i poželjni ili odlika zapuštenosti.

Kosmatost na licu znak je zrelosti i ulaska u svet odraslih, pa svaki momak jedva dočeka da s ponosom prošeta “lično” paperje, makar dok ga devojke ne ubede da je lep (lepši) i obrijan. Duge brade i brkove nosili su i nose crkveni dostojanstvenici raznih konfesija, a njihov oblik i dužina zavise od propisa: tako muslimanski sveštenici mogu da nose bradu dužine šake, dok kod pravoslavnih zavisi od statusa: monaški redovi nose brade i brkove bez ograničenja, dok sveštenici mirjani mogu da biraju hoće li da bradu i brkove oblikuju, mada se preporučuje da nose duge kose, bradu i brkove,  prema Hristovom obličju. On je, pak, u vizantijskoj istoriji koja se naslanja na starogrčku, prikazivan sa dugom kosom, bradom i brkovima, jer su samo filozofi i učeni ljudi negovali duge kose i malje na licu. Kako je Hrist bio učitelj, bilo je sasvim logično da se prikazuje po ondašnjim običajima.

– Situacija sa bradama i brkovima do danas se nije mnogo izmenila. S vremena na vreme neko od poznatih osmisli novi stil štucovanja, pa smo tako u predrevolucionarno vreme imali razne stilove brade i brkova, a modeli i forme uključivali su i zulufe. Setimo se samo Karla Marksa koji je od Engelsa poznatiji upravo i zbog impozantne brade, zulufa i brkova. Pravih filozofskih – pojašnjava socijalni psiholog Radmila Gizdavić.

Tek, i u nauci se još uvek lome koplja o tome koliko su brada i brkovi zaista privlačni ženskom rodu. Ono što su istraživanja zasigurno potvrdila jeste da će lepši pol svoje potomke radije poveriti muškarcima koji nose malje na licu. Jedna od pretpostavki jeste da brada i brkovi “učitavaju” znake zrelosti i višeg socijalnog statusa, pa nesvesno ulivaju i više poverenja.

Poslednjih nekoliko godina puštanje brade i brkova dobilo je novi značaj. Naime, otkako je 1999. u lokalnom magazinu u australijskom gradu Adelaid izašao članak o grupi momaka koji puštaju brkove, kako bi skrenuli pažnju na opake bolesti koje pogađaju muškarce: rak testisa i prostate, pokret “Movembar” zapalio je ceo svet. Mesec novembar tako je dobio drugo ime, po australijskoj skraćenici “mo” – za brkove. Brkovi su brzo prešli i na bradu, pa mladi muškarci širom sveta puštaju brade i brkove kako bi promenili “lice muškog zdravlja”. Osim pukog puštanja malja, podstiče se doniranje novca u svrhe istraživanja teških oblika kancera koji pogađaju muškarce, ali i organizuju akcije pregleda prostate i testisa, kao i promocije zdravog stila života.

Od 2004. pokret Movembar s Australije i Novog Zelanda proširio se na Irsku, Kanadu, Češku, Brazil, Dansku, El Salvado, Španiju, Veliku Britaniju, Izrael, Južnu Afriku, Tajvan i SAD. I proglašen je za jedan od sto najboljih pokreta nevladinih organizacija. Do sada je pod njegovim okriljem prikupljeno više stotina miliona dolara, a godišnja nagrada, nazvana Moskar, dodeljuje se najagilnijim aktivistima, kao i onima koji su najviše doprineli razvoju tretmana za lečenje ovih opakih bolesti.

– U savremenom društvu muškarci nemaju obavezu da objašnjavaju bilo kome promenu svog fizičkog izgleda, naročito kada su u pitanju brada i brkovi – napominje Radmila Gizdavić. – Za njih, puštanje brade i brkova predstavlja lični čin i retko će direktno odgovoriti na pitanje zašto to čine. Puštanje brade i brkova nije socijalno kažnjivo čak i u korporativnom svetu, gde postoje neka nepisana pravila izgleda. Brada i brkovi kao simbol muževnosti, zrelosti i mudrosti tako pobeđuju čak i teror „večne mladosti“ koji vlada u savremenom društvu. Kad tome dodate i humanitarnu komponentu, oličenu u Movembru, jasno je da brade i brkovi nemaju nameru da odu u istoriju.

Ivana Vujanov

Brada kao uvreda

Koliki se značaj pridaje bradi pokazuju i primeri iz istorije u kojima je čin brijanja označen kao socijalna degradacija i sramota, a čupanje za brade posebno ponižavajuće. O čupanju brkova kao fizičkoj kazni uče razni uybenici istorije, a Francuzi su osmislili i posebno uvredljiv gest, poznat kao “la barb”: kad nekoga žele da ponize i kažu mu da se gubi iz vidokruga, kratkim pokretom nadlanice obrišu bradu, sklanjajući nepostojeću muvu.