Predstava „Balerine” - poštena i iskrena priča

Iako ima komad “Gama kas/ balerina”, njena veza sa baletom deluje daleko.

Drugo iznenađenje je Forum za novi ples u, do sada, posebnom izdanju. Generacijski mešovit ansambl su činile aktivne izvođačice savremenog plesa, baleta, i one koje rade sa njima na pokretu, igri, koreografiji. Pravi kuriozitet je bio to što je taj ansambl izvodio dramski tekst, dakle glumio.

Predstava “Balerine” je nazvana dokumentarnom predstavom. Tekst je nastao kroz intervjue, a izvođači postali njegovi koautori. To se produžava i na scenu gde se uz pomoć reditelja/koreografa osmišljava kako će taj tekst biti predstavljen. Dakle, narativ je autentičan, ali autori ga glume.

Obrt je veoma velik. Tendencija predstave u režiji Minje Bogavac i koreografiji Olivere Kovačević-Crnjanski je da se napravi odstupnica od lika balerine - aseksulnog tela vile, labuda ili kakvog drugog čudesnog stvorenja. Predstava u prvi plan dovedi telo izvođačice savremene igre kao stvarno telo, i to telo koje govori, nasuprot apstratknom jeziku tela koje igra - pleše. Taj govor kaže šta se krije iza - “balerina”, osvetljava jednu manje poznatu stranu njihovog posla duhovito nazvanog sportistkinja -glumica.

Kroz različite glasove grupe od devet devojaka (Jelena Alimpijević, Sonja Batić, Frosina Dimovska, Milena Krkotić, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Sanja Pavić, Ista Stepanov, Sara Tošić), priča prati nastanak, razvoj, zaposlenje... Svedeno - karijeru balerina. S mnogo humora kad je reč o razotkrivajućim detaljima poput onog da je balerina uvek gladna, da se uvek gleda u ogledalo, da je svesna zavodljivosti, da joj je najteže kad treba da se legitimiše u društvu, bilo da je reč o institucijama ili privatnoj sferi. Scene bi se u tim trenucima pretvarale u igrokaze, pa bi jedna igrala negativca, druga samu sebe. Često, negativci su same sebi, ili drugim balerinama, zbog kompetitivnosti od škole pa do posla, kojeg je sve manje.

U nekoliko scena, možda i premalo s obzirom na to koliko je prikazana njihova “beda”, pokazan je sjaj zanimanja kojim se bave. One su borbene, prgave, scenu osvajaju s lakoćom i to u velikim skokovima i grandioznim piruetama... Šminkaju se same!  

Zahvaljujući svojoj uopštenosti (“Balerine”, ne “Balerina”), pitkosti, hepiendu, blagosti i nežnosti spram dramskog naboja koji se pojavljuje u naznakama, predstava u celini ima osvajajući didaktički karakter. Kao takva, namenjena je i veoma preporučljiva široj publici, pogotovo onoj koja tek stasava za razumevanje kompleksnijih odnosa, tumačenje i isticanje razdiruće prirode pojedinih psiholoških nijansi, važnih za univerzalnija značenja. Najveći kvalitet predstave “Balerine” je taj što je ona, kao dokumentarni materijal, poštena i iskrena.

Igor Burić