Poziv u reprezentaciju, kruna svega MIHAILO IVANOVIĆ, OD VOJVODINE I SAMPDORIJE, DO LJUBIMCA PUBLIKE ENGLESKOG MILVOLA

Posle 722 klupska meča i 235 postignutih golova, sa 28 upisanih utakmica u italijanskoj reprezentaciji, legendarni fudbaler, čija je vrednost na fudbalskoj pijaci dostizala 20 miliona evra, promovisao je svog naslednika, nagoveštavajući sjajnu budućnost srpskog junoše, koji tek što je punoletstvo proslavio. 

– Veliku mi je čast Fabio ukazao na svom oproštaju od aktivno igranja – govorio je tada Ivanović u razgovoru za Dnavnik. – On je karijeru završavao, a moja je tek počinjala. Bio sam srećan što sam debitovao, a presrećan što me je legendarni igrač promovisao u svog naslednika. Tako se poklopilo. Istog dana i moj fudbalski uzor Zlatan Ibrahimović je završio karijeru. Neki znak kao da mi je put osvetlio.

Nedugo potom, Mihailo Ivanović, obreo se na treningu u svom matičnom klubu, u Vojvodini. Predsednik kluba Dragoljub Zbiljić nije prihvatio milionsku ponudu italijanskog kluba. Sa mladim napadačem dogovorio je uslove za njegov povratak u redove pola bele, a pola crvene. 

– Meni je u Đenovi bilo lepo. Sve bih dao da sam mogao da ostanem tamo – govorio je mladi srpski reprezentativac. – Sampdorija je najpre dozvolila da treniram sa Vojvodinom. Kako dogovor na klupskoj relaciji nije postignut ostao sam u Novom Sadu. I, nisam se pokajao. Sve je krenulo u smeru kakav sam samo mogao da poželim.

U superligaškoj sezoni 2023/24. godine bio je učesnik u 32 meča. Postigao je devet golova, postavljajući startni osnov prestižnim evroipskim fudbalskim centrima za trku čiji je cilj bio Ivanović. U sezoni koja je usledila odigrao je tek devet utakmica (četiri na evropskoj sceni), kada je iz engleskog Milvola stigla ponuda koja se ne odbija i kojom su svi bili zadovoljni: Vojvodina rekordnim klupskim transferom, Ivanović mogućnošću za individualni napredak igrama u Čempionšipu, a Milvol... 

Od debija u svom novom klubu, protiv Kvins park rendžersa, potkraj seprembra prošle godine, Ivanović je odigrao 36 utakmica i postigao 12 golova. Prvenac je usledio protiv Derbi kauntija u svom petom nastupu, merenom minutažom na terenu od tek 17 minuta, a pobednički gol u susretu sa Blekburnom u intervalu nadoknade vremena označen je kao najdraži i najlepši do sada, u 25 minuta učešća u pobedi, sredinom decembra. Od tog meča, iz utakmice u utakmicu, njegova minutaža je rasla, da bi prvog dana Nove godine, u susretu sa Oksvord junajtedom proveo na terenu svih 90 minuta. Danas se sastav Milvola ne može ni zamisliti bez mladog Novosađanina, koji je u međuvremenu zadobio naklonost navijača kluba koji ove godine slavi 140 godina postojanja.

–Lepo sam prihvaćen u novoj sredini – svedoči mladi igrač, čiji učinak u međuvremenu nije promakao ni srpskom selektoru Draganu Stojkoviću. – Za moje snalaženje u kolektivu zaslužni su i saigrači i svi u stručnom štabu, kao i navijači čiju sam podršku imao od prvog dana. Svaka čast navijačima koji su uz klub i kada pobeđuje i kada rezultati nisu na željenom nivou. Naši navijači su posvećeni klubu kao retko ko, bilo gde u Evropi. Bez obzira da li igramo kod kuće ili u gostima tribine su pune. Šta bi drugo fudbaler mogao da poželi osim da igra u takvom ambijentu i u atmosferi prepunoj emocija. 

Žal za Vošinom Evropom

Ivanović je odigrao sve četiri utakmice u timu Vojvodine na evropskoj sceni. Posebno je istakao utakmicu protiv Ajaksa u Amsterdamu. 

–Sreća nam nije bila naklonjena na Krojf  areni. Žap mi je i danas za propuštenom prilikom. I ja sam imao šansu. Veliki je hendikep naš u tome što nismo utakmice igrali na „Karađorđu“. Ipak, bilo je to nezaboravno iskustvo za sve u Vojvodni, naročito za nas mlade. Ne propuštam ni jednu utakmicu Vojvodine u prvenstvu, što u direktnom prenosu, što odložnim gledanjem. Verujem u njen plasman na evropsku scenu i radujem se svakom uspehu mog matičnog kluba. 

Za mlade igrače obično je potrebno vreme da bi se aklimatizovali na podneblje, toliko različito u odnosu na ono iz koga je potekao. Ivanović veli da je prilagođavanje prošlo bez ikakvih problema.

– Već sam rekao da sam odlično prihvaćen u svlačionici – nastavio je Ivanović. – Jedni druge podržavamo, hrabrimo... Na terenu smo u skladu sa onom „svi za jednoga, jedan za sve“. Za takvo raspoloženje u sastavu najviše je zaslužan trener Aleks Nil. On nas je postavio, insistirao je na igri sa dva špica, Koburn više skače, zato ide ispred, ja sam iza njega i primam loptu u noge, taktika „zemlja – vazduh“, nema greške. S vremena na vreme zamenimo mesta, dosta je trčanja, moram da budem maksimalno fizički spreman da bih igrao. Nemam problema, što se toga tiče, posvećen sam obavezama, želim da napredujem, tek sam počeo.

Odlične partije njegove ispraćene su u medijima, kako u Srbiji, tako i u Engleskoj. Učinak nije ostao nezapažen ni u stručnom štabu reprezentacije, sa selektorom Draganom Stojkovićem na čelu.

– Od kada sam prvi put kročio na fudbalski teren, znao sam da će fudbal biti moj poziv. Kada sam u Vojvodini prepoznat kao talenat na koga se računa u budućnosti, počeo sam da sanjam o reprezentaciji. Kada sam dobio poziv od selektora u reprezentaciju bio sam presrećan, kako da ne budem. Moj san je ostvaren, to je kruna svega što sam do sada postigao. Nadam se i verujem u to da je to prvi, ali ne i jedini put da sam obukao dres najbolje srpske selekcije. Verujem u selektora Stojkovića i u njegovu viziju na putu ka respektabilnijim pozicijama na kontinentalnim i svetskim listama. Odlaskom na Svetsko i na Evropsko prvenstvo dobili smo osnov verovanju u lepše i konkretnije sutra – optimista je Mihailo Ivanović, dečački skroman, fudbalskim vrednostima znatno iznad proseka generacije evropskog fudbala. A, tek mu je dvadeset.

Lazo Bakmaz