Позив у репрезентацију, круна свега МИХАИЛО ИВАНОВИЋ, ОД ВОЈВОДИНЕ И САМПДОРИЈЕ, ДО ЉУБИМЦА ПУБЛИКЕ ЕНГЛЕСКОГ МИЛВОЛА
За непун месец биће тачно две године како је капитен италијанске Сампдорије, Фабио Кваљарела, на гостовању код Наполија, своје место у шпицу напада препустио младом Михаилу Ивановићу.
После 722 клупска меча и 235 постигнутих голова, са 28 уписаних утакмица у италијанској репрезентацији, легендарни фудбалер, чија је вредност на фудбалској пијаци достизала 20 милиона евра, промовисао је свог наследника, наговештавајући сјајну будућност српског јуноше, који тек што је пунолетство прославио.
– Велику ми је част Фабио указао на свом опроштају од активно играња – говорио је тада Ивановић у разговору за Днавник. – Он је каријеру завршавао, а моја је тек почињала. Био сам срећан што сам дебитовао, а пресрећан што ме је легендарни играч промовисао у свог наследника. Тако се поклопило. Истог дана и мој фудбалски узор Златан Ибрахимовић је завршио каријеру. Неки знак као да ми је пут осветлио.
Недуго потом, Михаило Ивановић, обрео се на тренингу у свом матичном клубу, у Војводини. Председник клуба Драгољуб Збиљић није прихватио милионску понуду италијанског клуба. Са младим нападачем договорио је услове за његов повратак у редове пола беле, а пола црвене.
Митровић као водич
Често је Ивановић помињао Александра Митровића, као земљака који му је пуно помогао у сналажењу у новоиј средини.
– Митровић је оставио одличан утисак играма у Фуламу. Он је рекордер са највише голова у Чемпионшипу. Доста ми је помогао у смислу како да се што пре снађем у клубу. Али и у граду, чије је пространство толико да ће ми бити потребне године да га премерим.
– Мени је у Ђенови било лепо. Све бих дао да сам могао да останем тамо – говорио је млади српски репрезентативац. – Сампдорија је најпре дозволила да тренирам са Војводином. Како договор на клупској релацији није постигнут остао сам у Новом Саду. И, нисам се покајао. Све је кренуло у смеру какав сам само могао да пожелим.
У суперлигашкој сезони 2023/24. године био је учесник у 32 меча. Постигао је девет голова, постављајући стартни основ престижним евроипским фудбалским центрима за трку чији је циљ био Ивановић. У сезони која је уследила одиграо је тек девет утакмица (четири на европској сцени), када је из енглеског Милвола стигла понуда која се не одбија и којом су сви били задовољни: Војводина рекордним клупским трансфером, Ивановић могућношћу за индивидуални напредак играма у Чемпионшипу, а Милвол...
Од дебија у свом новом клубу, против Квинс парк ренџерса, поткрај сепрембра прошле године, Ивановић је одиграо 36 утакмица и постигао 12 голова. Првенац је уследио против Дерби каунтија у свом петом наступу, мереном минутажом на терену од тек 17 минута, а победнички гол у сусрету са Блекбурном у интервалу надокнаде времена означен је као најдражи и најлепши до сада, у 25 минута учешћа у победи, средином децембра. Од тог меча, из утакмице у утакмицу, његова минутажа је расла, да би првог дана Нове године, у сусрету са Оксворд јунајтедом провео на терену свих 90 минута. Данас се састав Милвола не може ни замислити без младог Новосађанина, који је у међувремену задобио наклоност навијача клуба који ове године слави 140 година постојања.
–Лепо сам прихваћен у новој средини – сведочи млади играч, чији учинак у међувремену није промакао ни српском селектору Драгану Стојковићу. – За моје сналажење у колективу заслужни су и саиграчи и сви у стручном штабу, као и навијачи чију сам подршку имао од првог дана. Свака част навијачима који су уз клуб и када побеђује и када резултати нису на жељеном нивоу. Наши навијачи су посвећени клубу као ретко ко, било где у Европи. Без обзира да ли играмо код куће или у гостима трибине су пуне. Шта би друго фудбалер могао да пожели осим да игра у таквом амбијенту и у атмосфери препуној емоција.
Жал за Вошином Европом
Ивановић је одиграо све четири утакмице у тиму Војводине на европској сцени. Посебно је истакао утакмицу против Ајакса у Амстердаму.
–Срећа нам није била наклоњена на Кројф арени. Жап ми је и данас за пропуштеном приликом. И ја сам имао шансу. Велики је хендикеп наш у томе што нисмо утакмице играли на „Карађорђу“. Ипак, било је то незаборавно искуство за све у Војводни, нарочито за нас младе. Не пропуштам ни једну утакмицу Војводине у првенству, што у директном преносу, што одложним гледањем. Верујем у њен пласман на европску сцену и радујем се сваком успеху мог матичног клуба.
За младе играче обично је потребно време да би се аклиматизовали на поднебље, толико различито у односу на оно из кога је потекао. Ивановић вели да је прилагођавање прошло без икаквих проблема.
– Већ сам рекао да сам одлично прихваћен у свлачионици – наставио је Ивановић. – Једни друге подржавамо, храбримо... На терену смо у складу са оном „сви за једнога, један за све“. За такво расположење у саставу највише је заслужан тренер Алекс Нил. Он нас је поставио, инсистирао је на игри са два шпица, Кобурн више скаче, зато иде испред, ја сам иза њега и примам лопту у ноге, тактика „земља – ваздух“, нема грешке. С времена на време заменимо места, доста је трчања, морам да будем максимално физички спреман да бих играо. Немам проблема, што се тога тиче, посвећен сам обавезама, желим да напредујем, тек сам почео.
Одличне партије његове испраћене су у медијима, како у Србији, тако и у Енглеској. Учинак није остао незапажен ни у стручном штабу репрезентације, са селектором Драганом Стојковићем на челу.
– Од када сам први пут крочио на фудбалски терен, знао сам да ће фудбал бити мој позив. Када сам у Војводини препознат као таленат на кога се рачуна у будућности, почео сам да сањам о репрезентацији. Када сам добио позив од селектора у репрезентацију био сам пресрећан, како да не будем. Мој сан је остварен, то је круна свега што сам до сада постигао. Надам се и верујем у то да је то први, али не и једини пут да сам обукао дрес најбоље српске селекције. Верујем у селектора Стојковића и у његову визију на путу ка респектабилнијим позицијама на континенталним и светским листама. Одласком на Светско и на Европско првенство добили смо основ веровању у лепше и конкретније сутра – оптимиста је Михаило Ивановић, дечачки скроман, фудбалским вредностима знатно изнад просека генерације европског фудбала. А, тек му је двадесет.
Лазо Бакмаз
