"Kada zagrmi motor, pa kreneš – srce zatreperi” PENZIONISANI PILOT TOMISLAV TOROVIĆ IZ SUBOTICE POSLE TRI DECENIJE PONOVO POLETEO Ovog puta bio je virtuelni let

Iako je poslednji put leteo 1997. godine, zahvaljujući savremenoj virtuelnoj simulaciji, Torović je ponovo poleteo – gotovo tri decenije kasnije.

Naizgled tek još jedna muzejska postavka, NJ-21 Soko Jastreb u Mini Jugoslaviji krije dodatni sloj značenja za nekoga poput njega.Čoveka  koji je proveo više od 1800 sati u vazduhu, najviše upravo u letelicama domaće proizvodnje.

„Kad sam seo u kabinu, sve mi je bilo poznato. Ruke same nađu komande. Telo pamti, i posle svih godina“, rekao je nakon leta u virtuelnoj simulaciji.

Tomislav Torović rođen je 1951. godine. Detinjstvo je proveo u Mostaru, gde je završio gimnaziju „Maršal Tito“. Avijacija ga je privlačila od detinstva, još kao srednjoškolac učestvovao je u radu jedriličarskog kluba, a sa samo 17 godina prvi put se vinuo u nebo.

„Taj trenutak kad se odvojiš od zemlje, to ne može da se zaboravi. Znaš da si tamo gde pripadaš”, kaže uz osmeh Torović.

Vazduhoplovnu vojnu akademiju upisao je 1970. u Zadru. Školovanje je trajalo tri godine, a već tada je počeo da leti na Galebu 2 – školskom mlaznom avionu domaće proizvodnje. Letenje je bilo zahtevno, ali i uzbudljivo. Galeb je bio početnička letelica, ali se letelo i danju i noću, po svim vremenskim uslovima.

„Bio je to odličan avion za učenje. Oprosti ti i grešku, ali te i nauči preciznosti. Moraš da ga poštuješ”, kaže sagovornik.

Kasnije je prešao na Jastreb – borbeni jednosed, težak za upravljanje, ali moćan i brz.

„Tu se već vidi razlika između učenika i pilota. Nema prostora za improvizaciju. Svaka odluka mora biti tačna”, kaže sagovornik.

U Jastrebu i Orlu – avionima koji su se proizvodili u fabrici SOKO kod Mostara – proveo je najveći deo svoje pilotske karijere. Tokom godina, prenosio je znanje mlađim generacijama kao instruktor letenja, leteo na vežbama, preletima i borbenim zadacima, uvek sa istim osećajem odgovornosti.

„Letenje ti ulazi pod kožu. Nije to posao koji ostaviš iza sebe kad izađeš iz kancelarije. To je stil života”, dodaje Torović.

U periodu od 1968. do 1997. godine, kada se penzionisao iz aktivne službe, prošao je kroz sve nivoe obuke, učestvovao u velikim vojnim vežbama, leteo u različitim vremenskim uslovima i na različitim visinama. Kaže da broj sati provedenih u vazduhu nije ono što ga određuje – već način na koji letiš.

„Možeš da imaš hiljade sati, a da nikad ne osetiš pravu suštinu. A ona je jednostavna – moraš da budeš potpuno prisutan. Avion ne oprašta odsutnost”, priča sagovornik.

Mini Jugoslavija u Subotici danas nudi posetiocima priliku da dožive iskustvo letenja uz pomoć virtuelne stvarnosti. Postavka NJ-21 Jastreba uključuje kabinu aviona i VR naočare koje omogućavaju realističnu simulaciju leta. Prvi koji je isprobao ovu simulaciju bio je upravo Tomislav Torović.

„Bilo mi je zanimljivo da vidim kako izgleda virtuelni let. Naravno, nije isto kao stvarno nebo, ali u nečemu podseća. Kada zagrmi motor, pa kreneš – srce ipak zatreperi”, rekao je Torović.

NJ-21 Jastreb prvi put je poleteo 1965. godine. Reč je o jugoslovenskom borbenom mlaznjaku koji je razvijen iz Galeba. Koristio se i za obuku i za lake borbene zadatke. Proizvodio se u fabrici SOKO do početka devedesetih. Danas se čuva u muzejima i parkovima, a u Mini Jugoslaviji je jedan od najatraktivnijih eksponata.

Iako je Jastreb odavno prizemljen, pilot koji ga je poznavao do detalja danas priča o njemu s poštovanjem.

„Bilo je to vreme kad smo verovali u to što radimo. I kad se znalo šta znači odgovornost. Avioni su bili domaći, a piloti obučeni da iz njih izvuku maksimum”, kaže pilot u penziji.

Penzionisan već više od dvadeset godina, Torović danas živi mirnijim životom. Kaže da mu ne nedostaje uniforma, ali mu nedostaje letenje. „Onaj trenutak kad se odvojiš od piste – to ne može ništa da zameni. Tišina, snaga, fokus. I iznad svega, sloboda.“

Kaže da je zadovoljan što se sećanja na to vreme čuvaju, ne samo kroz priče, već i kroz ovakve projekte kao što je Mini Jugoslavija. „Lepo je što deca mogu da vide kako je to izgledalo. Možda ih inspiriše. A možda samo shvate koliko je truda stajalo iza svega.“

Na pitanje da li bi danas ponovo leteo, bez razmišljanja odgovara: „Da mi daju priliku – sutra bih poleteo.“