OD RITUALNE MUŽE DO LJUBAVNE MAGIJE Etnološkinja otkriva zaboravljene đurđevdanske običaje
U srpskoj tradicijskoj kulturi, godina je bila podeljena na dva dela, zimski i letnji, koji upravo počinje na Đurđevdan, kada se smatralo da vegetacija postaje lekovita i da ima posebna svojstva.
Prema njenim rečima, u stočarskim krajevima na današnji dan posebna pažnja poklanjana je ovcama, njihovom mesu i mleku.
– Prema nekim starim, narodnim običajima postojao je tabu nejedenja jagnjećeg meseca do današnjeg dana. Tako se na Đurđevdan vršila prva muža ovaca za tu godinu, kao i ritualno, prvo konzumiranje jagnjećeg mesa u toj godini. Na današnji dan vršila se i ritualna muža ovaca koja se obavljala kroz venčiće koji su se pravili od bilja, obično đurđevka ili mlečike koji se beru petog ili šestog maja i prave. Na taj način se štite ukućani, stoka i ceo imetak – rekla je za RINU Jelena Milićević, master etnolog čačanskog Centra za negovanje tradicije.
Kada se govori o ljubavnoj magiji na današnji dan, Milićevićeva kaže da je i tu neizostavni deo trava i vegetacija.
U nekim krajevima, mlade, neudate devojke bi se kitile na današnji dan grančicom graba da bi se u narednom periodu momci grabili za njih. U nekim drugim krajevima, devojke bi grabuljama grabile travu ili lišće kako bi se takođe momci za njih grabili – rekla je ona.
Za današnji praznik se verovalo da može pokazati i kakve će biti vremenske prilike tokom predstojećeg leta.
– Ukoliko bi danas pala kiša odnosno ukoliko bi se, kako narod kaže `zamutila voda`, čekalo bi nas sušno leto. Isti je princip i za Veliki petak. Dakle, i na Veliki petak i na Đurđevdan, ukoliko pada kiša, leto će biti sušno. Veliki petak je bio kišan, a ostaje nam da vidimo da li će nas i danas kiša iznenaditi, pa onda time i naslutiti sušno leto – rekla je Milićevićeva.
Ona je podsetila da se u periodu pre Drugog svetskog rata mladež okupljala na izvorima, pašnjacima ili proplancima i tu dočekivala današnji praznik, što predstavlja Đurđevdanski uranak.
– Mi smo danas svedoci da je ovo praktikovanje pomereno za pet-šest dana unapred, ali treba znati odakle nam taj običaj koji sada praktikujemo za prvi maj, a zapravo bi trebalo na Đurđevdan – zaključila je etnološkinja.
