ОД РИТУАЛНЕ МУЖЕ ДО ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ Етнолошкиња открива заборављене ђурђевданске обичаје
У српској традицијској култури, година је била подељена на два дела, зимски и летњи, који управо почиње на Ђурђевдан, када се сматрало да вегетација постаје лековита и да има посебна својства.
Према њеним речима, у сточарским крајевима на данашњи дан посебна пажња поклањана је овцама, њиховом месу и млеку.
– Према неким старим, народним обичајима постојао је табу неједења јагњећег месеца до данашњег дана. Тако се на Ђурђевдан вршила прва мужа оваца за ту годину, као и ритуално, прво конзумирање јагњећег меса у тој години. На данашњи дан вршила се и ритуална мужа оваца која се обављала кроз венчиће који су се правили од биља, обично ђурђевка или млечике који се беру петог или шестог маја и праве. На тај начин се штите укућани, стока и цео иметак – рекла је за РИНУ Јелена Милићевић, мастер етнолог чачанског Центра за неговање традиције.
Када се говори о љубавној магији на данашњи дан, Милићевићева каже да је и ту неизоставни део трава и вегетација.
У неким крајевима, младе, неудате девојке би се китиле на данашњи дан гранчицом граба да би се у наредном периоду момци грабили за њих. У неким другим крајевима, девојке би грабуљама грабиле траву или лишће како би се такође момци за њих грабили – рекла је она.
За данашњи празник се веровало да може показати и какве ће бити временске прилике током предстојећег лета.
– Уколико би данас пала киша односно уколико би се, како народ каже `замутила вода`, чекало би нас сушно лето. Исти је принцип и за Велики петак. Дакле, и на Велики петак и на Ђурђевдан, уколико пада киша, лето ће бити сушно. Велики петак је био кишан, а остаје нам да видимо да ли ће нас и данас киша изненадити, па онда тиме и наслутити сушно лето – рекла је Милићевићева.
Она је подсетила да се у периоду пре Другог светског рата младеж окупљала на изворима, пашњацима или пропланцима и ту дочекивала данашњи празник, што представља Ђурђевдански уранак.
– Ми смо данас сведоци да је ово практиковање померено за пет-шест дана унапред, али треба знати одакле нам тај обичај који сада практикујемо за први мај, а заправо би требало на Ђурђевдан – закључила је етнолошкиња.