НАЈНЕОБИЧНИЈИ И НАЈЖИВОПИСНИЈИ ОБИЧАЈ У СРБИЈИ ЗА ЂУРЂЕВДАН Кад у зору остану без капије, сви у Медвеђи знају шта то значи СИМБОЛИЧАН РИТУАЛ КОЈИ СЕ ПРЕНОСИ СА КОЛЕНА НА КОЛЕНО

На Ђурђевданско јутро, уместо мирног призора дворишта, мештане дочека изненађење: капије скинуте са ограда, наслоњене на бандере, дрвеће или бунаре у центру села.

Скидање капије као позив за љубав

Обичај се везује за ноћ уочи Ђурђевдана, који се у српској традицији слави 6. маја по новом календару. Празник је посвећен Светом Ђорђу и симболизује буђење природе, здравље, снагу, али и почетак љубави. Младићи из села те вечери или у зору скидају капије са дворишта у којима живе неудате девојке. Капије потом износе на јавна места у селу, најчешће поред сеоске чесме или на раскрсницама, како би сви знали где се налази "слободно" срце.

Стари обичај који се и даље поштује у Медвеђи

Уклањање капије има симболично значење – уклањање препреке до срца девојке, порука да је спремна за удају. Овај шаљиви ритуал, иако неформалног карактера, друштвено је прихваћен и ишчекиван сваке године. У Медвеђи се преноси с колена на колено, и иако данас постоји више забавног духа него стварне брачне намере, обичај и даље има своје место у друштвеном животу села.

Ђурђевдан у Поморављу – спој обичаја, природе и заједништва

Ђурђевдан се у Медвеђи обележава и кићењем кућа и стоке ђурђевком, јутарњим умивањем на реци, изношењем хране на траву и окупљањем комшија на заједнички доручак. Према предањима, обичај „крађе капија“ потиче још из времена када су младићи на овакав начин показивали интересовање за девојке, а породице то прихватале као неизговорени знак удварања.

Село које не заборавља своје корене

Село Медвеђа броји око 600 становника и једно је од ретких места у Србији које се активно труди да очува народне обичаје. Капије се домаћинима враћају до поднева, све протиче без инцидената, уз дозу смеха и забаве. Старији мештани подсећају млађе на значај ових обичаја, а друштвене мреже помажу да се дух Ђурђевдана из Медвеђе пренесе и ван села.