POLA VEKA DNEVNE BOLNICE ODSEKA PSIHIJATRIJE U ZRENJANINU Porodica više nema vremena za stare

Dnevna bolnica je osnovana daleke 1975. godine u okviru tadašnjeg Odeljenja neuropsihijatrije i bila je prva u Vojvodini. 

Od 2004. se nalazi na sadašnjoj lokaciji, u objektu gde je ranije bilo smešteno Radiološko odeljenje. 

Rad je organizovan u tri sekcije – za lečenje alkoholizma, za lečenje psihotičnih poremećaja i za lečenje neurotičnih poremećaja. Tim Dnevne bolnice danas čine troje specijalista psihijatrije, lekar na specijalizaciji, doktor opšte prakse, zatim pet medicinskih sestara, klinički psiholog, socijalni radnik i higijeničar. 

Od 2012. godine na njenom čelu je specijalista psihijatrije dr Vesela Jašin Laletin.

– Kada sam došla u Dnevnu bolnicu, zatekla sam veoma visoko postavljene standarde i učila od starijih kolega. Jako je bitno da mi sada budemo dobri učitelji mladim kolegama i da sa njima nesebično delimo svoje iskustvo i znanje – ističe dr Vesela Jašin Laletin u razgovoru za interni bilten „Glas bolnice”.

Prema njenim rečima, cilj Dnevne bolnice Odseka psihijatrije je da se što veći broj pacijenata leči kroz poluhospitalni tretman. To podrazumeva boravak u Dnevnoj bolnici tokom prepodneva i provođenje ostatka dana sa porodicom, što je od izuzetnog značaja za pacijente, kako ne bi izgubili vezu sa najbližima.

– Zaposleni zapažaju da se u poslednje vreme pacijenti najčešće javljaju zbog neraspoloženja, anksioznosti i poremećaja u spavanju. Ispod toga se kriju i bolesti zavisnosti, a najrasprostranjenija od njih je kocka. Retko ko zbog toga traži pomoć, te je zavisnost uglavnom maskirana. Pored toga, veliki je procenat osoba koje dolaze zbog problema sa pamćenjem. Mi smo staro društvo i zbog toga zalazimo u eru u kojoj će gerontopsihijatrija biti u porastu i razvoju – objašnjava dr Vesela Jašin Laletin. 

Dodaje da porodica više nema vremena da se posveti starima i da pacijenti često potraže pomoć kada je demencija uznapredovala, a tada ne može puno toga da se popravi. Ranijih godina, kada su zatvarane fabrike, građani su pomoć tražili zbog egzistecijalnih stresova u vezi sa gubitkom posla, kao i sa ratnim dešavanjima. 

– Odlazak psihijatru više nije tabu tema kao ranije. Teško je napraviti prvi korak i doći kod psihijatra, međutim, pacijenti osete olakšanje kada vide da ima poboljšanja. Najbolja preporuka su pacijenti kojima smo pomogli. Oni najčešće kasnije ljudima iz svoje okoline ukažu da ovakva vrsta pomoći i te kako vredi – zaključuje dr Vesela Jašin Laletin.