ПОЛА ВЕКА ДНЕВНЕ БОЛНИЦЕ ОДСЕКА ПСИХИЈАТРИЈЕ У ЗРЕЊАНИНУ Породица више нема времена за старе

Дневна болница је основана далеке 1975. године у оквиру тадашњег Одељења неуропсихијатрије и била је прва у Војводини. 

Од 2004. се налази на садашњој локацији, у објекту где је раније било смештено Радиолошко одељење. 

Рад је организован у три секције – за лечење алкохолизма, за лечење психотичних поремећаја и за лечење неуротичних поремећаја. Тим Дневне болнице данас чине троје специјалиста психијатрије, лекар на специјализацији, доктор опште праксе, затим пет медицинских сестара, клинички психолог, социјални радник и хигијеничар. 

Од 2012. године на њеном челу је специјалиста психијатрије др Весела Јашин Лалетин.

– Када сам дошла у Дневну болницу, затекла сам веома високо постављене стандарде и учила од старијих колега. Јако је битно да ми сада будемо добри учитељи младим колегама и да са њима несебично делимо своје искуство и знање – истиче др Весела Јашин Лалетин у разговору за интерни билтен „Глас болнице”.

Према њеним речима, циљ Дневне болнице Одсека психијатрије је да се што већи број пацијената лечи кроз полухоспитални третман. То подразумева боравак у Дневној болници током преподнева и провођење остатка дана са породицом, што је од изузетног значаја за пацијенте, како не би изгубили везу са најближима.

– Запослени запажају да се у последње време пацијенти најчешће јављају због нерасположења, анксиозности и поремећаја у спавању. Испод тога се крију и болести зависности, а најраспрострањенија од њих је коцка. Ретко ко због тога тражи помоћ, те је зависност углавном маскирана. Поред тога, велики је проценат особа које долазе због проблема са памћењем. Ми смо старо друштво и због тога залазимо у еру у којој ће геронтопсихијатрија бити у порасту и развоју – објашњава др Весела Јашин Лалетин. 

Додаје да породица више нема времена да се посвети старима и да пацијенти често потраже помоћ када је деменција узнапредовала, а тада не може пуно тога да се поправи. Ранијих година, када су затваране фабрике, грађани су помоћ тражили због егзистецијалних стресова у вези са губитком посла, као и са ратним дешавањима. 

– Одлазак психијатру више није табу тема као раније. Тешко је направити први корак и доћи код психијатра, међутим, пацијенти осете олакшање када виде да има побољшања. Најбоља препорука су пацијенти којима смо помогли. Они најчешће касније људима из своје околине укажу да оваква врста помоћи и те како вреди – закључује др Весела Јашин Лалетин.