БУКОВЧЕВА ПАЛАТА ПЛЕНИ ПАЖЊУ ПРОЛАЗНИКА Овакав грађевински бисер може произаћи само из оловке школованог архитекте

Ова велелепна зграда, изведена у еклектичком духу са елементима неоренесансе и необарока, подигнута је 1895. године и њен први власник био је градски адвокат Стеван Савић.

“Можда је неправедно према инвеститору овог вредног здања што данас оно не носи име по њему, него по Стевану Буковцу, познатом бечкеречком трговцу, који га је откупио од Савића 1912. године”, кажу у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Двоспратна палата постављена је на Тргу слободе, на месту са којег се рачвају две улице - Краља Александра Првог Карађорђевића и Пупинова. У време подизања, својим положајем је маркирала почетак блока којег су формирале наведене улице са Светосавском, а који је имао троугласти облик. 

“Зграда је са своје три фасаде излазила на регулацију трга и две улице, и била је део непрекинутог уличног низа. Урбанистичким интервенцијама из педесетих година 20. века срушене су суседне зграде, тако да је Буковчева палата постала слободностојећи објекат који је одсечен од свог залеђа. Деведесетих година 20. века, на залеђу палате, подигнута је зграда у којој се данас налази Банка Интеза”, објашњавају у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Буковчева палата је конципирана као стамбено-пословна зграда, са локалима у приземљу и луксузним салонским становима, којих је било по три на сваком спрату.

“До данас нису пронађени оригинални планови зграде, или било какав извор у доступној архивској грађи и стручној литератури, који би нам открио податке о аутору овог вредног здања. Способност да пројектује двоспратну палату складних пропорција и солидне функционалности на скученом простору може произаћи само из оловке школованог архитекте”, констатују у поменутом Заводу.

Палата у центру Зрењанина првенствено плени целином своје архитектонске замисли, док се лепота небројених детаља открива тек при пажљивијем посматрању. Са највише пажње обрађено је прочеље зграде које је окренуто ка Тргу слободе. Нарочито је интересантан мотив на своду балкона где је аутор применио ренесансно обележје у виду касетиране таванице. 

“Приземље, првобитно замишљено за пословне просторије, јасно је споља одвојено од спратног дела зграде. Прозорски отвори на првом спрату у виду бифора, још један су успели детаљ који доприноси општем изгледу целине. Степеновање значаја фасаде огледа се и у чињеници да је после главне фасаде најбогатије обрађена она из улице Краља Александра, а затим Пупинове улице”, наглашавају стручњаци Завода и подсећају да су рестаураторски радови обављени 2011-2012. године.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.