BUKOVČEVA PALATA PLENI PAŽNJU PROLAZNIKA Ovakav građevinski biser može proizaći samo iz olovke školovanog arhitekte

Ova velelepna zgrada, izvedena u eklektičkom duhu sa elementima neorenesanse i neobaroka, podignuta je 1895. godine i njen prvi vlasnik bio je gradski advokat Stevan Savić.

“Možda je nepravedno prema investitoru ovog vrednog zdanja što danas ono ne nosi ime po njemu, nego po Stevanu Bukovcu, poznatom bečkerečkom trgovcu, koji ga je otkupio od Savića 1912. godine”, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Dvospratna palata postavljena je na Trgu slobode, na mestu sa kojeg se račvaju dve ulice - Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i Pupinova. U vreme podizanja, svojim položajem je markirala početak bloka kojeg su formirale navedene ulice sa Svetosavskom, a koji je imao trouglasti oblik. 

“Zgrada je sa svoje tri fasade izlazila na regulaciju trga i dve ulice, i bila je deo neprekinutog uličnog niza. Urbanističkim intervencijama iz pedesetih godina 20. veka srušene su susedne zgrade, tako da je Bukovčeva palata postala slobodnostojeći objekat koji je odsečen od svog zaleđa. Devedesetih godina 20. veka, na zaleđu palate, podignuta je zgrada u kojoj se danas nalazi Banka Inteza”, objašnjavaju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Bukovčeva palata je koncipirana kao stambeno-poslovna zgrada, sa lokalima u prizemlju i luksuznim salonskim stanovima, kojih je bilo po tri na svakom spratu.

“Do danas nisu pronađeni originalni planovi zgrade, ili bilo kakav izvor u dostupnoj arhivskoj građi i stručnoj literaturi, koji bi nam otkrio podatke o autoru ovog vrednog zdanja. Sposobnost da projektuje dvospratnu palatu skladnih proporcija i solidne funkcionalnosti na skučenom prostoru može proizaći samo iz olovke školovanog arhitekte”, konstatuju u pomenutom Zavodu.

Palata u centru Zrenjanina prvenstveno pleni celinom svoje arhitektonske zamisli, dok se lepota nebrojenih detalja otkriva tek pri pažljivijem posmatranju. Sa najviše pažnje obrađeno je pročelje zgrade koje je okrenuto ka Trgu slobode. Naročito je interesantan motiv na svodu balkona gde je autor primenio renesansno obeležje u vidu kasetirane tavanice. 

“Prizemlje, prvobitno zamišljeno za poslovne prostorije, jasno je spolja odvojeno od spratnog dela zgrade. Prozorski otvori na prvom spratu u vidu bifora, još jedan su uspeli detalj koji doprinosi opštem izgledu celine. Stepenovanje značaja fasade ogleda se i u činjenici da je posle glavne fasade najbogatije obrađena ona iz ulice Kralja Aleksandra, a zatim Pupinove ulice”, naglašavaju stručnjaci Zavoda i podsećaju da su restauratorski radovi obavljeni 2011-2012. godine.

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.