(FOTO) Pitajte slobodno, niko vas neće odbiti: Bačko Dobro Polje između ponosa, kafane i priča o odlasku i povratku
Pitajte slobodno šta vas zanima, ovde vas niko neće odbiti za priču, ljudi su gostoprimljivi”, reči su kojima su nas dočekali meštani u centru Bačkog Dobrog Polja.
Najinteresantniji razgvor vodili smo u jednoj od u jednoj od 15 kafana koje imaju u selu pošto u Mesnoj zajednici nismo zatekli sagovornike. Bez obzira na to, bio je to jedan dobar dan u selu u srcu Bačke, jer jedno mesto čine ljudi, a Bačkopoljci su bili orni za priču.
– Al’ prvo nas nahvalite, a onda šamarajte – dodaje Blagota Vilotijević, napominjući da Bačko Dobro Polje zaslužuje da bude lepo predstavljeno, naročito u „Dnevniku”. – Ali pišite bez ulepšavanja, onako kako ste nas doživeli, neće vam niko ništa zameriti. Istina najviše boli.
Pa – da počnemo...
Ono čime se stanovnici najviše ponose jeste da spadaju među najobrazovanijim mestima, budući da su od 1945. godine iznedrili najviše doktora nauka i akademskih građana.
– Imamo i aleju velikana u kojoj su biste narodnim herojima Radoju Dakiću i dr Mladenu Stojanoviću, kao i poručniku Radivoju Žugiću, a imamo i biste potpukovniku Goranu Ostojiću koji je poginuo na Košarama, kao i spomenik Bude – nabraja nam Srđan Vuković, inače predsednik Udruženja penzinera, ali ne zaboravlja da spomene još jednu bistu: lekara Davida Grubija. – Imamo najlepši stadion FK „Sutjeska” koji smo sredili zajedničkim snagama.
Osim fudbalskog terena, koji zaista zaslužuje divljenje, Bačko Dobro Polje može da se pohvali i izuzetno uređenim centrom sa parkom, kao i osmoletkom „Vuk Karadžić” koja je ove godine ispratila 28 maturanata, među kojima je veoma važno da spomenemo Vladana Radovića koji je osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju iz istorije.
– Ime Vladana Radovića je najbitnije da spomenete, manite komunalne probleme, to što nemamo pijaću vodu niti kanalizaciju, o tome ćemo drugi put. – kaže Ratko Radović, dodajući da je najveći pak problem sela sve manji natalitet. – Sad je osnovnu školu završilo njih 28, a u moje vreme nas je bilo 103!
Selo kolonista i ratnika
Bačko Dobro Polje nastalo je spajanjem dva prvobitna naselja krajem 17. veka – Velikog i Malog Kera, koji su postojali još pre 1550. godine. Ovo mesto bilo je naseljeno Srbima, pa Nemcima i najzad od 1945. godine kolonistima iz Crne Gore, Dalmacije, Krajine, Like, Hercegovine.
Prvobitni naziv je dakle bio Mali Ker, potom je „mađarizovan” u Kišker, da bi 1922. godine poneo naziv Pribićevo po političaru Svetozaru Pribićeviću, a 1933. postao Bačko Dobro Polje, s tim da je samo u toku 1947. bio bez prefiksa „Bačko”. Taj naziv dobio je iz zahvalnosti srpskim vojnicima koji se istakli u bici kod Dobrog polja na Solunskom frontu.
I dok su se smenjivali pivo, vinjak i rakija, letele su i razne priče o Bačkom Dobrom Polju u kom prespava oko 2.700 duša, što je statistika koja je nešto bolja od pretposlednjeg popisa, budući da je primetan povratak meštana iz inostranstva.
– Skupe su nam kuće sad... Skoro je jedan kupio dupli plac sa kućom za rušenje, oko 28 ari, platio je 65.000 evra, a drugi je kupio kuću za 35.000 evra, ali je morao da uloži još 40.000 – priča Vuković. – Ali u selu imamo kompletno razvučen gas, putna infrastruktura nam je fenomenalna. Crkva je krenula da se zida pre 20 godina, ali ništa od toga nema, velika je to investicija...
Kao i ostala vojvođanska mesta, tako se i Bačko Dobro Polje najviše razvijalo sedamdesetih godina i to zahvaljujući samodoprinosu koji im je omogućio prva asfaltiranja, zidanje Doma kulture i dr.
– Mir i tišina su najveća prednost života ovde – naglašava Radović, ponosan prvenstveno na svoju ličnu oazu u dvorištu koju je nazvao „Bašta sljezove boje” po zbirci kratkih priča Branka Ćopića.
S druge strane, sloga različitih mentaliteta je nešto čime se pak Vuković najviše diči.
– Fenomenalno smo složni i brinemo jedni o drugima, ovo je selo humanih ljudi – kaže predsednik penzionera. – Imamo taksiste koji te voze za Vrbas za 800 dinara u jednom pravcu, dok neki naši meštani i meštanke takođe voze, ali za 1.000 dinara u oba pravca i još vas sačekaju da obavite šta imate.
I dok su se razgaljeni glasovi sa stolova mešali, utisci iz minuta u minut menjali, muve obletale i peckale gde su stizale, sumnjivi oblaci pretili da napadnu – mi preživesmo ove gorštake u ravnici (kako sebe nazivaju današnji meštani Bačkog Dobrog Polja), a čak dobismo i čestitke za takav podvig. I da znate, s pravom smo pohvaljeni!
