(ФОТО) Питајте слободно, нико вас неће одбити: Бачко Добро Поље између поноса, кафане и прича о одласку и повратку
Питајте слободно шта вас занима, овде вас нико неће одбити за причу, људи су гостопримљиви”, речи су којима су нас дочекали мештани у центру Бачког Доброг Поља.
Најинтересантнији разгвор водили смо у једној од у једној од 15 кафана које имају у селу пошто у Месној заједници нисмо затекли саговорнике. Без обзира на то, био је то један добар дан у селу у срцу Бачке, јер једно место чине људи, а Бачкопољци су били орни за причу.
– Ал’ прво нас нахвалите, а онда шамарајте – додаје Благота Вилотијевић, напомињући да Бачко Добро Поље заслужује да буде лепо представљено, нарочито у „Дневнику”. – Али пишите без улепшавања, онако како сте нас доживели, неће вам нико ништа замерити. Истина највише боли.
Па – да почнемо...
Оно чиме се становници највише поносе јесте да спадају међу најобразованијим местима, будући да су од 1945. године изнедрили највише доктора наука и академских грађана.
– Имамо и алеју великана у којој су бисте народним херојима Радоју Дакићу и др Младену Стојановићу, као и поручнику Радивоју Жугићу, а имамо и бисте потпуковнику Горану Остојићу који је погинуо на Кошарама, као и споменик Буде – набраја нам Срђан Вуковић, иначе председник Удружења пензинера, али не заборавља да спомене још једну бисту: лекара Давида Грубија. – Имамо најлепши стадион ФК „Сутјеска” који смо средили заједничким снагама.
Осим фудбалског терена, који заиста заслужује дивљење, Бачко Добро Поље може да се похвали и изузетно уређеним центром са парком, као и осмолетком „Вук Караџић” која је ове године испратила 28 матураната, међу којима је веома важно да споменемо Владана Радовића који је освојио прво место на републичком такмичењу из историје.
– Име Владана Радовића је најбитније да споменете, маните комуналне проблеме, то што немамо пијаћу воду нити канализацију, о томе ћемо други пут. – каже Ратко Радовић, додајући да је највећи пак проблем села све мањи наталитет. – Сад је основну школу завршило њих 28, а у моје време нас је било 103!
Село колониста и ратника
Бачко Добро Поље настало је спајањем два првобитна насеља крајем 17. века – Великог и Малог Кера, који су постојали још пре 1550. године. Ово место било је насељено Србима, па Немцима и најзад од 1945. године колонистима из Црне Горе, Далмације, Крајине, Лике, Херцеговине.
Првобитни назив је дакле био Мали Кер, потом је „мађаризован” у Кишкер, да би 1922. године понео назив Прибићево по политичару Светозару Прибићевићу, а 1933. постао Бачко Добро Поље, с тим да је само у току 1947. био без префикса „Бачко”. Тај назив добио је из захвалности српским војницима који се истакли у бици код Доброг поља на Солунском фронту.
И док су се смењивали пиво, вињак и ракија, летеле су и разне приче о Бачком Добром Пољу у ком преспава око 2.700 душа, што је статистика која је нешто боља од претпоследњег пописа, будући да је приметан повратак мештана из иностранства.
– Скупе су нам куће сад... Скоро је један купио дупли плац са кућом за рушење, око 28 ари, платио је 65.000 евра, а други је купио кућу за 35.000 евра, али је морао да уложи још 40.000 – прича Вуковић. – Али у селу имамо комплетно развучен гас, путна инфраструктура нам је феноменална. Црква је кренула да се зида пре 20 година, али ништа од тога нема, велика је то инвестиција...
Као и остала војвођанска места, тако се и Бачко Добро Поље највише развијало седамдесетих година и то захваљујући самодоприносу који им је омогућио прва асфалтирања, зидање Дома културе и др.
– Мир и тишина су највећа предност живота овде – наглашава Радовић, поносан првенствено на своју личну оазу у дворишту коју је назвао „Башта сљезове боје” по збирци кратких прича Бранка Ћопића.
С друге стране, слога различитих менталитета је нешто чиме се пак Вуковић највише дичи.
– Феноменално смо сложни и бринемо једни о другима, ово је село хуманих људи – каже председник пензионера. – Имамо таксисте који те возе за Врбас за 800 динара у једном правцу, док неки наши мештани и мештанке такође возе, али за 1.000 динара у оба правца и још вас сачекају да обавите шта имате.
И док су се разгаљени гласови са столова мешали, утисци из минута у минут мењали, муве облетале и пецкале где су стизале, сумњиви облаци претили да нападну – ми преживесмо ове горштаке у равници (како себе називају данашњи мештани Бачког Доброг Поља), а чак добисмо и честитке за такав подвиг. И да знате, с правом смо похваљени!
