ДНЕВНИК У БАНАТСКОМ ВЕЛИКОМ СЕЛУ Крајишки дух у банатској равници- улажу, граде и славе - све за своје село
Од тешког живота на црници „депресивне” равнице, само уз слогу и мобу, досељеници из Крајине успели су да изграде нов, просперитетан живот под именом – Банатско Велико Село.
Иако их је некад било далеко више, према последњем попису у овом месту живи нешто више од 2.000 душа, премда се стиче утисак да је читаво насеље далеко веће. (Ипак узмите у обзир да Великоселци имају чак два базена на отвореном, велики и мали, што је, сложићемо се, реткост, а која привлачи доста људи из околине. Макар током летњих месеци...)
Наше село је добро инфраструктурно развијено, имамо све што нам је потребно за скроман живот, а притом нам је и Кикинда на десет минута вожње (Мира Пећанац)
У свеукупни утисак о селу убраја се одушевљење зеленим површинама, будући да је Банатско Велико Село поприлично „пошумљено” и има прелеп централни парк с многобројним засађеним врстама, а да се ‘ладовина цени у том крају, доказују и густе крошње нанизане испред кућа дуж свих улица.
– Наше село је добро инфраструктурно развијено, имамо све што нам је потребно за скроман живот, а притом нам је и Кикинда на десет минута вожње – каже председница Савета Месне заједнице Мира Пећанац.
Заједничким снагама граде свој храм
Како су се у Банат доселили Крајишници, оформивши Банатско Велико Село, постојећу католичку цркву сравнили су са земљом, што је мештане оставило без икаквог храма све до 2005. године када су започели изградњу српског православног, посвећеног Светом Василију Острошком, а по нацртима архитекте Мирјане Грубер. Први конкретни радови уследили су тек две године касније, изливањем темеља, а сам објекат и данас је под скелама и у радовима. Али и у функцији!
– У току је осликавање фрескописа, које је поверено професору Мирославу Лазовићу, а остало је да се среде кров и фасада, али службе се увелико одржавају – појашњава председник Црквеног одбора Саша Чолак.
– Најпре је на том месту подигнут часни крст код ког се 25. јула 2006. године крстило 147 душа. То је био неописив догађај!
Цео пројекат живи захваљујући мештанима који су спремни да свесрдно, и у складу с могућностима, помажу и улажу у изградњу храма.
– Оно што ме радује је да све више има крштења, али и венчања. Имамо дивну сарадњу са школом, па нам деца долазе на славе и разне празнике. Овде, осим вере, има доста и културе и традиције – наглашава наш саговорник, додајући да је тренутни парох јереј Немања Милинковић.
– Можемо да се похвалимо да код нас функционише 12 удружења. Као Месна заједница улажемо у ФК „Козара” и КУД „Марија Бурсаћ”. Фудбалерима смо направили нову зграду, а фолклорашима ћемо омогућити да играју у биоскопској сали и током зимских месеци, будући да крајем године планирамо да решимо грејање. Много тога смо урадили до сада, али увек стремимо да нам буде боље.
Некад три села, данас три рејона
Како је царица Марија Терезија (1763) донела одлуку да се у банатске крајеве доселе само католици, тако је 1770/71. насељено око 3.300 Француза и Немца који су основали три „сестринска” села. Њихови називи били су: Сеул Тур, Шарлвил и Санкт Хуберт, а та имена се и данас користе али као делови рејона Банатског Великог Села које носи то име од 1948. и насељено је житељима из Босанске Крајине.
Иако ни Банатско Велико Село не заобилази тренд одлива становништва, за разлику од већине места по Војводини, у овом се реализовао позамашни број пројеката Министарства за бригу о селу, будући да је чак 17 породица уз њихову помоћ купило куће с окућницом.
– Ни Основна школа „Славко Родић” нам није пуста, имамо око 160 ђака, плус 70 дечице у вртићу – поносна је наша саговорница.
Дани села ове године су обележени од 24. до 27. јула, те су се том приликом и окупили пчелари око свог Дана меда, као и поносити такмичари у неколико дисциплина а у оквиру 15. Крајишког вишебоја.
Једини интерес свих нас је наше село
Климатске промене довеле су до масовног помора пчела у Банатском Великом Селу, а примера ради, Мирко Кнежевић, који је председник Удружења „Матица”, узимио је 110 кошница, од чега му је с пролећа остало само 14.
– Топли услови пред крај године, као и недовољно полена од које пчеле праве неоходну масноћу за зиму, довеле су до њиховог страдања – појашњава Кнежевић, додајући да тренутно у Удружењу имају око 20 чланова, док је тај број пре короне био и више него трипут већи.
Великоселци углавном имају стациониране кошнице и то у близини уљане репице и сунцокрета.
– Сунцокрет је искључиво наш, мада ове нове сорте нису толико плодоносне за пчеле, док уљану репицу имамо на граници са Румунијом, па, кад им већ не треба пасош, пчеле иду и у њихове њиве. Схватили смо да Румуни користе другачије препарате за прскање, тако да само на њиховим парцелама немамо страдања – наглашава наш саговорник.
Процена је да ће пчелари ову годину завршити са 40 кила по кошници, док су раније умела да буду и по два врцања... Цена по тегли је тек ове године скочила и то са 700 на 800 динара.
– Ко је у пчеларство ушао из комерцијалних разлога, није успео. Такође, једини интерес свих нас је наше село, нема личног интереса – каже Кнежевић, напомињући да је један од доказа те тврдње то што су средили некадашњи магацин са млином, а који данас могу да користе сви грађани по потреби и договору.
– Мени је све лепо у Банатском Великом Селу, овде сам рођена, одрасла, основала своју породицу. Али посебно ми је лепа слога становника и што, гдегод да се појавимо, увек пронађемо неког свог – вели Пећанац.
У овом делу Баната махом је заступљено ратарство, а они који се уопште и баве том граном пољопривреде, претежно сеју сунцокрет, јечам, кукуруз и пшеницу.
Иако ни Банатско Велико Село не заобилази тренд одлива становништва, за разлику од већине места по Војводини, у овом се реализовао позамашни број пројеката Министарства за бригу о селу, будући да је чак 17 породица уз њихову помоћ купило куће с окућницом
– Оно што би још требало напоменути јесте да је почела изградња мини постројења за прераду пијаће воде, замена дела водоводних цеви, као и реконтрукција црпних станица. Реч је о пројекту који финансирају Покрајина и Град, а ми смо упали у прва четири села која ће добити овакву инфраструктуру – закључује председница села.