(ФОТО) ВРДНИК ЋЕ ПОСТАТИ НОВИ ЗЛАТИБОР Куће се не продају, ничу нове зграде, апартмани, виле ОД СЕЛА ДО ТУРИСТИКОГ ЦЕНТРА ЗА КРАТКО ВРЕМЕ

У овом селу данас преспава око 2.500 становника, а број мештана је у константном паду последњих сто година. Јер, они који се не баве туризмом, запослење траже са стране – што у оближњим већим срединама, али и по целом свету, од Канаде, преко Европе, до Аустралије.

– Врдник је из сеоског подручја за кратко време прерастао у туристичко место, чему се нико није надао – каже председник Савета Месне заједнице Александар Миловановић. – Они који се баве пољопривредом све више се враћају виноградарству и то баш винским сортама. Они који ратаре, сеју житарице и кукуруз, док нам је сточарство потпуно угашено. Имамо само једну краву у селу.

Прича о бањском туризму кренула је након што је копове мрког угља преплавила термална вода, те је најпре у селу направљено купалиште отвореног типа, да би најзад настала и Специјална болница за рехабилитацију „Термал”.

– Викендима, нарочито кад је сезона, по Врднику ћете видети само београдске и новосадске таблице, а паркинга нема довољно. Још ако узмемо у обзир да и код нас свака кућа има бар два аута... Ја разумем људе који живе у градовима и дођу код нас жељни мира и свежег ваздуха, тако да мени лично та гужва не смета. Али имам проблем с тим што напуне гепек смећем па га оставе код нас, или што кроз прозор бацају флаше, лименке, отпатке. Или, рецимо, купе куће и, будући да им не треба стари намештај, само га изнесу на улицу и не падне им на памет да зову „Комуналац” да однесе тај кабасти отпад на депонију – прича наш домаћин.

У Врднику се не продају куће, већ плацеви, па цена варира у односу на вредност ара, што се креће од 3.000 евра па навише. А ко су најчешћи купци данас? Па, зна се – власници вила, апартмана, хотела, преноћишта... Тако се тренутно гради неколико зграда које ће бити нова стецишта гостију током сезоне.

– Врдник ће постати нови Златибор, а већ јесмо једно велико градилиште – каже Миловановић. – Зато су нам тренутно најнеопходнија канализација и нов водовод. Тренутно смо у завршној првој фази, где ћемо добити пречистач, а онда нам следе још две, када ће се копати и развлачити канализациона мрежа. Али то ће потрајати годинама. Срећом, гас је прошао кроз скоро све улице, а последње што смо урадили јесте изградња нове пијаце и константно уређивање централног парка.

За испуњен живот у Врднику, свега има у понуди, од спортова, манифестација, културно-образовно-здравствених установа, а близу је и шума – паметном доста!

Две-три капи нежности у вину из Раванице

lЗа време римског цара Пробуса, који је рођен у околини ондашњег Сирмијума (232-282. године нове ере), подигнуто је утврђење на чијим темељима је, у 14. веку, настала Врдничка кула, чији остаци су и даље видљиви, те постали и симбол овог краја. Тада, тачније 1315. године, Врдник се први пут помиње и то као тврђава, а други пут тек 1702. године када се наводи као насељено место.

Упоредо са насељем, на прелазу са 15. на 16. век, настаје и развија се истоимени манастир који 1811. године, на Видовдан, добија нову манастирску цркву у коју бивају премештене мошти кнеза Лазара, иначе донете у овај манастир крајем 17. века. Будући да су мошти пренете из манастира Раваница, онај у Врднику добија неформални назив Мала Раваница (коју Ђоле Балашевић и спомиње у песми „Невена” о Салету Нађу који је снивао Њу и Срем). У то време, на имању су радили прњаворци који су досељавани из разних крајева Европе.

Врдник је већи део 19. века био и дом наше књижевнице Милице Стојадиновић Српкиње (Буковац, 6. јул 1828 – Београд, 25. јул 1878), с тим да је последњих година кућа у изузетно лошем стању, премда спада у ред Споменика културе од великог значаја. У порти манастира Врдник налази се биста с њеним ликом.

За развој Врдника важно је било и откривање налазишта мрког угља, као и почетак његове експлоатације. Рудник је отворен 1804. и један је од најстаријих на подручју бивше Југославије, а експлоатација је трајала до 1968. године.

Љубав, стрпљење и леп приступ људима су најважнији

У духовном смислу, осим манастира Врдник, у овом селу је значајан и српски православни храм посвећен Рођењу Светог Јована Крститеља у ком последњих 15 година службује протојереј Небојша Димковић.

– Када сам дошао овде из Стејановаца, није баш било сјајно – присећа се отац Небојша. – Међутим, сад смо повећали број верника, хвала Господу на томе и слава мислости Светом Јовану Крститељу што нас је призвао, те сад имамо око 70 редовних верника који долазе на службу. Углавном су то људи из села, а имамо све више деце. Али, треба имати на уму да, кад смо ми дошли у село, у школи је било око 400 ђака, а сада их има свега 190.

Када је туристичка сезона, од априла до октобра, гости са стране више посећују манастр него цркву, што нашем свештенику и одговара јер, како вели, највише воли кад је са својим народом, односно мештанима и комшијама.

– Љубав, стрпљење и леп приступ људима су најважнији. Моја породица се труди да буде добар пример – каже наш саговорник. – Наше село је изузетно старо. Кад покуцам на врата, у десет одсто случајева ми отворе млађи.

Поражавајућој статистици сведочи и ова: на годишњем нивоу буде око 50 сахрана, с тим да су ове године имали већ 40; од 2018. до 2021. године није било ниједног венчања у цркви, али их сад буде два-три годишње; од 20 крштења, половину чине старији грађани.

– Наша црква је сазидана 1777. и за две године славимо јубилеј, 250 година. У 2024. смо, захваљујући подршци Покрајиснке владе, обновили спољну фасаду и поставили мермер унутар цркве са подним грејањем. Обнова је завршена крајем маја ове године, а планови за даље нам нису скромни. Тренутно радимо фасаду парохијског дома и решавамо питање плина, треба унутрашњи зидови да се соликају или макар окрече, треба средити иконостас – набраја протојереј Димковић.

Закључак оца Небојше је пак јасан и кратак – Врдник ни сад није лоше место, а биће још боље!